Vrbas, Oktobarski susreti

22.10.2016.
Oktobarski susreti
organizator PK Gora, Vrbas


Ukratko, nikada nisam do sada bio u Vrbasu, nikada nisam ni imao priliku da vidim opis neke pešačke staze u okolini Vrbasa, nisam našao ni na internetu ništa što bi me bar delimično upoznalo sa lokalitetima koji su zanimljivi planinarima i ljubiteljima prirode.

Kada se sve gore navedene činjenice stave na sto, nema mi druge nego krenuti put Vrbasa. Opcija organizovanog odlaska je propala, nije bilo interesovanja. Vozom ili autom, ostala je dilema do pred dan pred polazak, na kraju prednost je dobila opcija porodičnog (sa 3/5 članova porodice Vukmanov, imali smo kvorum) odlaska autom.

Prognoza vremena je bila povoljna, nakon kiše u petak vikend je trebao biti mnogo lepši što se i ostvarilo. Već nakon polaska na stazu oko pola 10 vremenske prilike su se znatno popravile da bi do kraja akcije već bilo toplo da smo morali da skidamo jakne.
No i pored znatno bolje vremenske situacije domaćini i organizatori akcije su doneli odluku da koriguju staze tako da se one skrate i izbegne kretanje po blatu. Priznajem nisam bio oduševljen ovom odlukom ali s obzirom na sastav grupe učesnika (valjda je 50% bilo učenika) možda je odluka i razumljiva.

Od sportskog centra Vinogradi krenulo se ka spomeniku Jožefu Kišu, projektantu Velikog bačkog kanala. Ovde nam je jedan nastavnik iz vrbaške škole ispričao par zanimljivosti iz istorije Vrbasa. Ja bih samo citirao deo teksta o Jožefu Kišu sa sajta vojvodinaonline.com
"Spomenik projektakntu Velikog Bačkog Kanala zauzima istaknuto mesto među znamenitostima u gradu. Nalazi se na uzvišenju iznad brane kod Šlajza.
Jožef Kiš je želeo da tu bude sahranjen, iako nije bio građanin Vrbasa, ali je za njega bio emotivno vezan, jer su odavde krenuli prvi probni radovi. Jožef Kiš je stekao bogato iskustvo u izgradnji kanala u Engleskoj; po povratku dolazi u Bačku i radi u službi Kraljevske dvorske komore. Uočio je prednost Crne Bare, koja je od Vrbasa do Tise kod Bečeja predstavljala prirodni vodeni tok, koji se, uz malo rada može urediti kao plovni kanal. Preostalo je da se od Dunava kod Bezdana, pa do Vrbasa prokopa novi kanal koji bi povezao ova dva glavna vodena toka u čitavoj Ugarskoj. Imao je problema da ubedi vladu, ali 27.03.1793. godine, komora je odobrila radove koji su poceli 06.05. iste godine. Kanal je uz niz teškoća završen 1802. godine. Kasnije su izgrađeni sistemi kanala koji su odveli vodu iz močvara, a tako su i znatno snižene podzemne vode, i dobijeno na desetine hiljada jutara plodne zemlje. Kao uspomena na Jožefa Kiša, danas na nadgrobnom spomeniku stoji sledeći natpis koji u prevodu na srpski znači:

Ovde večno počiva plemeniti Mađar Jožef Kiš, graditelj Franjinog kanala besmrtnost neka iskazuje ovaj mermer, blaženo neka počiva. Rođen godine 1748. Umro u Somboru 3. dana Martovskih ida leta gospodnjeg 1813."

Dalje pešačenje je bilo uz kanal sve do mesta gde smo skrenuli ka šumi Provalije. Pešačili smo kroz šumu u potpuno drugačijem okruženju sve do povratka na nasip uz kanal kojim se manje više istim putem vraćamo na polazno mesto gde se akcije završava.

Osim pešačenja organizovano je i takmičenje u orijentiringu, po rečima predsednika komisije Radeta bilo je preko 120 takmičara, osnovaca iz vrbaških škola.
Domaćini su svima ponudili pasulj, besplatno, i moram priznati da je bio dobar. Uz zvuke muzike sa ozvučenja (bilo je raznih muzičkih stilova) druženje se nastavilo u lepo uređenom sportskom centru Vinogradi.