Subotička peščara (sa Vladom i ekipom)

24.12.2017.
Badnji dan u Subotičkoj peščari
ekipa predvođena Vladom Radivojevićem došla je u Suboticu i u Subotičku peščaru. Iskreno, da sam mogao da biram kog vodiča bih odabrao da dovete ekipu u peščaru za zatvaranje sezone ne bih odabrao drugog osim Vlade.

Skoro pun bus planinara stigao je u Suboticu oko 9 sati. Osim mene u odboru za doček bile su Ljubica, Tanja i Bilja.

Pešačenje smo započeli na okretnici trojke na Makovoj sedmici. Markiranom stazom krenuli smo ka Šištaku. Ljudima koji stalno planinare deluje neshvatljivo da jedna hrpa peske i zemlje visoka 8 i po metara može imati toliki značaj kao što Šištak ima za nas u Subotici. Kiše prethodnih dana olakšale su uspon gostima, neka, doći će oni još jednom kada bude suvo i kada će pesak da bude dubok do članaka.

Našom stazom došli smo do peštanske pruge, dalje smo išli nemarkiranom stazom do starog majdana. Sunce koje je sijalo kao da je april a ne dan pred Božić samo je ulepšalo dan. Dogovor je bio da nastavimo do Majdana i tamo napravimo pauzu. Kod Srpskog šora se ponovo uključujemo u našu stazu i idemo do Majdana.

Malo jezero se pravilo važno, bilo je plavo kao more, valjda je i ono htelo da ostavi dobar utisak pred gostima. Uspelo je u tome, gosti su bili opčinjeni lepotom Majdana.

Stazom treking lige ponovo smo krenuli ka peštanskoj pruzi, prešli prugu i kroz šumu Hrastovaču izbili na asfaltni put kod ograde lovišta. Malo tabananja uz asfalt pa ponovo šuma tj sada već krčevina, onda ona velika livada pa ponovo šuma sve do nekadašnjeg strelišta. Tamo još jedno iznenađenje, novi zasadi borova, onog puta do grudobrana više ni nema, morali smo malo obilaziti kako bi smo se ispenjali na grudobran.

U podnožju grudobrana moja reč zahvalnosti, majica na poklon Vladi uz neizbežno "dođite nam opet". Onih 2 km ulicom Ane Frank nisu posebno zazimljivi.

Gosti su u društvu Ljubice, Bilje i Tanje upoznavali Suboticu a ja sam žurio na ručak, ipak je Badnji dan.