Strazsa (Szabadszallas)

25. mart
Udruženje Poželi želju
učešće na akciji Strazsa, Szabadszallas u Mađarskoj
organizator udruženje penzionisanih vojnih lica Honved, Szabadszallas
učesnika oko 500, udruženje Poželi želju zastupljeno sa 59 članova

Od 2014, godine redovno dolazim na ovu akciju, jedna od posebnih akcija koja se ne propušta. Ove godine je i među članstvom izazvala veće interesovanje nego ranijih godina pa smo punim autobusom Sutravela u subotu ujutro pošli ka Szabadszallasu.

Na put u Mađarsku uvek polazimo sa nadom da na granici neće biti gužve, da će pogranične službe brzo obaviti svoj posao. Gotovo uvek i bude tako. Ni ova subota nije bila izuzetak, nestvarno brz prelazak sprske granice i sasvim korektno brzo obavljanje pregleda pasoša na mađarskoj strani doprineli su tome da smo imali gotovo 50 minuta "fore" u odnosu na neki maksimalan tajming koji sam sebi postavio kao krajnju opciju da na akciju stignemo na vreme.

"Ubijamo" polaza sata od 50 minuta viška u marketu Tesco u Kiskunhalasu. U Szabadszallas stižemo nešto posle 9 sati. Brižni organizatori čuvaju mesto za parking za naš veliki autobus tako da se sve odvija filmskom brzinom. Na startnom mestu preuzimam dokumentaciju, mapa staza i brošura sa opisom i prigodnim tekstom u Petefi Šandoru deo su startnog paketa. Kada prepešaimo stazu čekaće nas finišerski paket sa mapom staza u ovoj regiji i prelepa finišerska medalja.

Autobusima organzatora prevozimo se do startne pozicije. Sledi očivanje bar koda i možemo na stazu. Staza meni dobro znana vodi najpre ravnijim delom kroz bagremovu šumu. Prolećni ambijent oko nas, rascvetala stabla, zelena trava. Na sve to i sunčani dan, a kako drugačije?
Koristim priliku da overim jednu kotu u aplikaciji Hillhunter, za to mi je bilo potrebno malo sići sa staze i otpešačiti nekih 300 metara do kote Buckateto. Vraćam se na stazu i žurnim koracima hitam ka ostatku ekipe.

Sledi nešto brdovitiji deo, peščane dine Lato hegy i Strazsa hegy, uvek zanimljive, uska stazica se strmo penje na vrh visok celih 113 metara. Četinarska šuma daje poseban osećaj lepote ovom predelu.

Sledi prva kontrolna tačka na šumskom odmorištu. I dalje smo u pošumljenom delu, još uvek smo na zatalasanom terenu, čas uzbrdo, čas nizbrdo a opet u ravnici gde je skoro sve ravno. Tek po dolasku na sledeću kontorlnu tačku ulazimo u ravnu ravnicu, dalje nema uzbrdica i nizbrdica samo ravnica, mi bi smo to rekli sve nam je ravno kao severni Banat.

Napuštamo šumski pojas, vreme se kvari, na kratko počinje i kiša koja se pretvara u jači pljusak, uz pojačani vetar polako se sve pretvara u manje nevreme, srećom kratkotrajno. Već kod kontorlne tačke uz asfaltni put kiša je prestala. Osvežavamo se svim i svačim i prelazimo na livadu, putem preko livade stižemo do prvih kuća. Prolazimo kraj spomenika Petefi Šandoru, pored stare škole i crkve koje su poslednje kontrolne tačke na današnjem pešačenju.

Posle prepešačenih 16 km eto nas u cilju. Već pomenuta mapa i medalja ulepšavaju iovako lep dan. Na sve kao šlag na tortu sledi pasulj i druženje do polaska kući. Naravno na putu ka Subotici je i mesto Soltvadkert sa čuvenom poslastičarnicom gde zastajemo i kupujemo sladoled.

Granične formalnosti ponovo bivaju brze tako da smo u Subotici već oko 20 h.