Ravnicom od Sonte do Bogojeva

2. jul
Ravničarenje, od Sonte do Bogojeva

Pešačenje koje se može realizovati iz Subotice koristeći javni prevoz, prevoz vozom. Polazak iz Subotice vozom za Sombor u 8.57 h, presedanje u Somboru u 10.32 h (voz je kasnio 2-3 minuta ali voz za Novi Sad u Somboru čeka ovaj iz Subotice pa nema stresa).

Od Sombora do Sonte ima oko pola sata vožnje.
U Sonti napuštamo voz i ulicama ovog mesta idemo ka centru, tražimo pekaru u prodavnicu. Kupujemo ono što nam može zatrebati u narednih 5-6 sati pešačenja i krećemo.

Sontu napuštamo na kraju sela gde se nalazi jedna dolina koja je na mapama ucrtana kao bara-jezero, sada tamo vode nema, ali je vegetacija bujna. Našao sam podatak da je i naziv u skladu sa mojom dilemom je li to jezero ili bara jer je na nekim mapama naziv "jezero Velika bara".

Nažalost kao i u mnogim naseljima ovakva mesta služe za odlaganje smeća. Još je gora situacija kada dođemo do uskog asfaltnog puta ka Starom selu. Iako postoje table za natpisima da je bacanje smeća kažnjivo smeća ima na tone. Možda bi trebalo postaviti table sa preporukom da se baca smeća, naš narod pun inata bi garantovano prestao da ga baca svugde.

S obzirom da je nekada Sonta bila znatno veće naselje i značajnije pretpostavljam da je Staro selo bilo naselje koje se oslanjalo na Sontu, sada su i jedno i drugo u znatno lošijim pozicijama, Sonta je selo sa sve manje stanovnika dok Staro selo gotovo da i ne daje znake života, vidljive su neke kuće urasle u korov i travu.

Tu negde i prestaje asfalt pa dalje nastavljamo zemljanim putem, prilično tvrdim i suvim. Tu i tamo prođe poneki automobil, pretpostavljam pecaroš. Odvajamo se od puta na jedan drugi koji treba da nas dovede do nasipa i biciklističkog odmorišta na samoj obali Dunava. No, da bismo došli do Dunava prvo smo morali naći izlaz iz ograđenog dela zasađenog sojom ili nekom sličnom biljkom. Izlaz je bio kroz dvorište jedne vikendice, sreća pa je kapija u takvom stanju da se kroz nju može provući i čovek mojih gabarita.

Predah na odmorištu, tu je i kamp naselje, ima dosta kampera. Dan je sunčan, periodično bude malo oblaka, nije previše vruće ali kada se hoda na otvorenom i 28-29 stepeni je mnogo. Hladovine nema, nalazimo jednu na obali omanjeg jezerceta koje je omiljeno za svinje, rekao bih poludivlje odnosno domaće koje su ostale da žive u divljini. Dok smo odmarali nekoliko svinja je začuđeno posmatralo grupu ljudi koja ima je zauzela omiljenu poziciju uz vodu.

Završnica pešačenja je uz asfaltni put ka Bogojevu i graničnom prelazu ka Hrvatskoj. Nailazimo na dikont prodavnicu, kupujemo hladna piće i odlazimo na Štrand gde provodimo vreme do polaska voza za Suboticu u 19 h.