PIO Subotička peščara, Edukativno pešačenje

18.02.2018.
Udruženje Poželi želju i JP Palić Ludaš
Edukativno pešačenje Subotičkom peščarom
broj učesnika 63 + 4 čuvara prirode JP Palić Ludaš
akciji se pridružila i ekipa PK Spartak, Šetnja zdravlja

Možda su jutarnja kiša i sneg koji je nešto kasnije provejavao uplašili ponekoga, no i uz te "otežavajuće" okolnosti sasvim lep broj ljudi se okupio na okretnici Makova sedmica. Srećom mnogi su stigli svojim autom pa je bojazan da neće svi zainteresovani stati u kombi-bus Sutransa bila neosnovana.
Izbrojasmo 63 osobe, uz 4 koje su stigle kao predstavnici JP Palić Ludaša tako da nas je bilo ukupno 67.

U pripremi ove akcije Otto i ja smo se dogovorili da ponovimo priču o zonama zaštite u peščari, o tome gde i kada se može a gde ne može hodati. Udruženje Poželi želju ima i edukativne ciljeve pa neka ovaj bude jedan od prvih realizovanih. Podosta je novih lica pa neka i oni čuju i saznaju nešto novo.

Trasa pešačenja je bila od okretnice ka ogradi lovišta pa uz ogradu do Čobanskog krsta. Otto je na ovoj deonici u dva navrata pričao o današnjoj temi. Prohladno vreme nije dozvoljavalo da se predugo zadržavamo ali su priče uvek bile toliko zanimljive da ih je bilo teško prekinuti.

Nastavili smo kroz I stepen zaštite, tik uz mađarsku granicu i ogradu koja čuva Mađarsku od naleta migranata. Onako u koloni, sa rančevima na leđima uzbunili smo komšijske pripadnike granične policije koji su sa par vozila za čas bili uz ogradu posmatrajući šta se dešava. Naši se nisu pojavljivali, njih sam jutros obavestio o našim aktivnostima u ovom delu peščare.

Privilegija je hodati ovuda, zahvaljujući saradnji sa čuvarskom službom imali smo sreću da prođemo kroz Jasenovačku šumu koja je sada oaza mira i tišine. Prošli smo pored nekadašnje karaule koja je gotovo u potpunosti uništena no, još uvek se vide tragovi simbola nekadašnje armije. Usput smo videli i gde živi slepo kuče, najugoženiji sisar na planeti. Obišli smo i područja gde će uskoro procvetati šafranjika a videli smo i gde se gnezde neke od ugroženih ptičijih vrsta. Zaista mnogo toga novog, ponešto već viđeno ali nikada nije naodmet sve to doživeti ponovo.

Od Otta i drugara smo se oprostili uz dogovor da se vidimo ponovo na proleće na Ludaškom jezeru a mi smo nastavili poznatim stazama ka nekadašnjem strelištu i dalje do mesta odakle smo i krenuli i gde je najveći broj učesnika i parkirao svoje automobile.

Okačeni trek zalazi u zabranjena područja, bez najave i odobrenja prolazak navedenim područjem NIJE DOZVOLJEN!