Obedska bara iz Kupinova

10. jul
Udruženje Poželi želju
Obedska bara (iz Kupinova)
vodič Jugoslav
učesnika 20

Oko 9 h krenuli smo iz Kupinova, sa parkinga kod restorana Šanac. Staza koju smo pratili je preuzeta sa wikiloc-a, bilo je samo pitanje koliko je sve prohodno u ovo doba godine.
Početak je asfaltni put, njime dolazimo do raskrsnice gde drvene putokazne zable usmeravaju dalje. Asfalta više nema, sada je to širi, šumski put nasut tucanikom, ubrzo vidimo da ima i šumskih radova, seče...
Kod kapije i rampe koja su zatvorene i zakatančene shvatamo da dalje možemo samo ako preskočimo rampu. Odlučujemo se na istraživački deo akcije, krećemo levo uz ogradu, put koji je verovatno prohodan zbog maločas pomenutih šumskih radova. Tamo gde radovi prestaju prestaje i put. Dalje se može ali treba biti spreman na malo provalčenja između granja, šiblja, visokih kopriva...
Na sledećeoj raskrsnici srećom ima prolaz i desno ka putu koji smo kod zaključane kapije i spuštene rampe napustili. Ovde nailazimo na ogradu sa naše leve strane duž koje hodamo nekoliko stotina metara do raskrsnice. Na dobrom smo putu, to je najvažnije.
Levo je jedna čeka, neki svraćaju, neki odmaraju i doručkuju na raskrsnici.

Dalje je manje uzbudljivo, širok šumski put, hodamo bez da se nešto psoebno dešava.Sledeće nešto što nam skreće pažnju je odmorište u jednoj krivini i drveni molo kojim se može ući u dubinu bare. Drveni molo je na početnom delu u dosta lošem stanju, pažljivo treba stajati na već istrunule daske. Nažalost ni vode u bari nema pa smo pomalo razočarani viđenim.

I dalje smo na širem šumskom putu, u narednoj krivini mi idemo levo, mora se preći prepreka u vidu električnog pastira. Ubrzo nailazimo na veliku livadu gde sa desne strane uočavamo crkvu sv. Majke Angeline. Pravimo još jedan predah pod krošnjama drveća.

Završnica ponovo ima pomalo avanturistički duh, čas smo u šumi, čas na dnu isušene bare, čas okruženi visokim koprivama čas mirisima raznoraznog bilja što buja na vlažnom tlu. Pravimo i zajedničku fotku kod manje bare ili kako je Jugo to nazvao na dnu Obedske bare. Sledi još malo probijanja, provlačenje ispod još jednog električnog pastira koji je pov većim naponom (pažnja!) i eto nas na zidinama Kupinika, ostacima tvrđave iz 13. veka.

Treba još preći drveni most i eto nas tamo odakle smo krenuli.

Zanimljiva staza u svakom slučaju.