Noćno pešačenje kroz Subotičku peščaru

05/06.12.2015.
PK Spartak, Subotica
Šetajmo u prirodi, noćno pešačenje
vodič Iso Planić

Trasa pešačenja: Subotica, klupske prostoriije (22:00 h) - peštanska pruga - Šištak (23:30 h) - Makova sedmica - Radanovačka šuma - jezero Tresetište (03:15 h) - Palić (05:15 h)

Broj učesnika 84, većinu su činili učenici OŠ Miloš Crnjanski njih 30-ak sa 2 nastavnika, osiim njih bilo je još bivših i sadašnjih učenika srednjih škola i naravno članova PK Spartak.

Po mirnoj, oblačnoj noći uspešno je savladana previđena trasa pešačenja koja je većim delom vodila markiranom stazom kroz Subotičku peščaru.

*******
Pešačenje je započelo ispred prostorija kluba oko 22 sata. Sat ranije počelo je okupljanje zainteresovanih učesnika ovogodišnjeg Noćnog pešačenja kroz Subotičku peščaru. Poznata ali i meni nepoznata lica su gotovo ispunila prostoriju u Parka Ferenca Rajhla 11. Negde posle pola deset pristiže i autobus sa tridesetak učenika iz OŠ Miloš Crnjanski što je bio znak da možemo krenuti na akciju.

Iso Planić u kratkim crtama upoznaje prisutne o planu akcije. Prve kilometre prevaljujemo ulicama grada ne retko praćeni začuđenim pogledima stanovnika našeg grada. Nakon pola sata napuštamo gradsko jezgro i stižemo u Kosovku ulicu koja se proteže uz peštansku prugu. Polako palimo naše lampe i krećemo ka Subotičkoj peščari.

Prelazimo prugu pa se ubrzo ponovo vraćamo na stranu kojom smo pešačili pre prelaska i konačno ulazimo u PIO Subotička peščara. Naš prvi cilj je Šištak, to kultno mesto subotičkih planinara koji sa svojih 134 metara visine, celih 8,4 metara iznad ostatka peščare za nas predstavlja valjda više nego ... ma dobro, da se ne poredimo ni sa kim, specifični smo i takvi ćemo uvek biti. U podnožju Šištaka Steva je založio vatru, planirana je pauza od satićak vremena, prilika je da se malo ogrejemo mada noć nije hladna, a i da ispečemo ono što smo za tu namenu poneli.

Posle ponoći krećemo dalje. U mraku Subotičke peščare samo se vide svetla čeonih lampi. U nedostatku zvezdica na nebu, oblačno je ovih dana, samo je svetlost baterijskih lampi osvetljavala zelena srca u žutom krugu, markaciju naše pešačke staze kojom smo povezali Palić sa Kelebijom. Tu negde oko Makove sedmice, negde bliže polovini pređenog puta predah. Polako se nazire umor kod malih planinara, no njihova želja da se pređe cela staza je jača od umora.

Kod nekadašnjeg strelišta ulazimo u šumu, jedan manji nesporazum nam cepa kolonu i oni iskusniji odlaze napred i do kraja akcije se sa većinom mjih više nismo ni videli. Najvažnije je da je nesporazum prevaziđen i da je sve u najboljem redu pa možemo opušteno dalje. Pre nekadašnjeg majdana peska ponovo pravimo kraći zastoj kako bi smo prikupili energiju za nastavak pešačenja ka jezeru Tresetište. Do jezera stižemo posle 3 sata iza ponoći.

Poslednju četrvtinu puta do Palića prelazimo uz poneko pitanje "koliko još ima?". Ima taman tolliko kollko treba da se na kraju akcije u centru Palića na displeju mog gps-a pokaže brojka 25. Da, 25 km pređenih kilometara u noćnoj verziji pešačenja stazom kroz Subotičku peščaru bio je bilans ove osme po redu tradicionalne akcije PK Spartak nastale 2008. godine na nekadašnji praznik Dan Republike 29. novembar.

Autobus u centru već čeka male planinare, u onim starijima još ima snage da se pešačenje nastavi ka gradu. Lepo kažem ja da smo mi jedna vrlo specifična družina. Možda nije cela noć bila idealna, možda mali planinari nisu uvek bili spremni da uživaju u tišini lepe decembarske noći ali im se mora odati priznanje za hrabrost i odlučnost da krenu sa nama i na kraju na istrajnosti da celu stazu sa uspehom prepešače. Zaista su ove noći oni heroji Subotičke pešćare.