Četiri godišnja doba u Subotičkoj peščari, Zima u peščari

3. februar 2019.
organizator Udruženje Poželi želju
broj učesnika 142
trasa: okretnica Kelebija opština - Kelebijska šuma - jezero Majdan - Daščanska šuma - okretnica Kelebija opština
Dužina oko 18 km

Da sam očekivao masovnu akciju, jesam, da sam očekivao ovoliko masovnu, nisam. Ukratko, moja razmišljanja pre akcije Zima u peščari bila su kao i za sve druge lokalne akcije, animirati što više novih ljudi, onih koji možda ni ne znaju koliko je vremena, ljubavi, para, uloženo u trasiranje i markiranje pešačkih staza kroz Subotičku peščaru. Znao sam da će ovi što inače dolaze doći u velikom broju. Ipak, iznenadio sam se kada sam video koliko nas ima. Prva pomisao je bila, o ne, neće doteći svima po bedž, naručio sam "samo" 130 komada. Jožika je ostao da izbroji koliko nas je u koloni, Pera je kao brza pošta doneo krajnju cifru, ima nas 142.

Staza odabrana za zimsko pešačenje vodila je najpre poznatim, delimično markiranim pristupom od okretnice ka šumi, pa kroz šumu paralelno sa kelebijskim putem kroz Kelebijsku šumu, pa na kratko asfaltom ka Majdanu, pa opet malo markiranom stazom rubom Krivoblatske šume do Majdana gde je spremna čekala okrepa: čaja, hleba i masti, slatkiša, žita sa šlagom bilo je za sve. Prijala je i pauza, i žamor i zajedničko fotografisanje. Osetilo se u vazduhu koliko je svima prijalo a ne samo nama koji sve ovo organizujemo. Jedva smo stali u kadar, kroz šalu predložen je panorama mod da dohvati celu grupu u jedan kadar. Somborci i nekoliko naših članova nas ovde napuštaju, a mi nastavljamo po planu dalje.

Krivudali smo dalje Daščanskom šumom, stazom kojom sudeći po tragovima prolaze motorizovani posetioci peščare. Prođe mi misao kroz glavu, eh da je sada snega, pa koliko bi samo bilo tu nanosa, tu na brisanom prostoru, zamišljam koliko bi bilo teško da se prti...ali danas je kao prolećni dan, malo vetar poništava osećaj topline koju proizvodi desetak pozitivnih Celzijusa. Kroz borovu šumu izbijamo na put prema Srpskom šoru, poslednja prilika za skraćivanje staze, koristi je desetak učesnika.

Priznajem da sam se umorio kao da sam tri puta 18 kilometara prešao, ali osećaj zadovoljstva ostvarenim je jači od umora. Zadovoljni su svi, vidi se po osmesima na licima, po žamoru koji ne prestaje. Siguran sam da će nas sledeći put biti još više. Jer kao što smo i u pozivu za učešće naveli ne postoji nijedan razlog da se ne dođe a ima ih mnogo da se učeštvuje.