Arača, Novo Miloševo

Trasa pešačenja: Žel.stanica Novo Miloševo - Arača i nazad

Sa namerom da prođem peške deonicu od železničke stanice Novo Miloševo do Arače i nazad krenuo sam u društvu još petoro članova udruženja vozom u Novo Miloševo. Iako voz putuje sporo, putovanje je bilo pravo uživanje, što zbog dobrog društva što zbog mnogo životinja koje smo videli kroz prozor. Ne pamtim kada sam poslednji put video toliko srna, zečeva, fazana kao na ovom putovanje do Miloševa.

Po dolasku voza odmah krećemo zacrtanom trasom kroz naselje, ima tu šta da se pešači, bezmalo 5 km smo hodali dok nismo došli na uzan, ishaban put iza druge železničke stanice koja ima naziv Novo Miloševo polje. Ubrzo skrećemo udesno uočljivim putem kroz pašnjak. U daljini se već naziru konture Arače a na pašnjaku uočavamo veliki broj krava i nekoliko konja.

Tlo je suvo, zemlja je ispucala, vapi za kišom. Nama ne smeta, možemo hodati i dijagonalno kroz pašnjak, ne moramo se uvek držati utabanih puteva. Jedini problem su kanali, moramo uvek tražiti prelaz preko njih ili ako u njima nema vode prelaziti "na divljaka" što je nekada moguće a nekada baš i nije. Staza koju sam ucrtao kući na osnovu podataka sa raznih topo karata se pokazala sasvim dobra i bez većih poteškoća izbijamo na dobar zemljani put koji nas vodi pravo do crkve Arača. Meni će ceo živoz asocijacija na Araču biti pčele, danas ih nema pa se samo prisećam muka iz juna prošle godine.

Posle kraće pauze i zajedničkog fotografisanja krećemo nazad, dogovor je da krenemo nekim drugim putem, čisto da istražimo i tu mogućnost. Odmah krećemo na pogrešan put, srećom pronalazimo mesto gde se može preko kanala koji je suv, preći na drugu obalu i kroz njivu izbijamo na put kojim smo trebali krenuti od crkve ka naselju. Tim putem idemo jedno vreme sve dok put ne nestane tj. bude preoran. Nema nam druge nego oranjem dalje, pa opet uz kanal dolazimo do kolskog zemljanog puta koji nas vodi pored salaša gde po svemu borave čobani koji čuvaju stada na pašnjacima.

Već se vide prve kuće Miloševa, tražimo prodavnicu da se osvežimo pa zatim i neki kafić da sednemo i odmorimo malo. Prešli smo oko 24 km. Nailazimo na cafe bar Sunrise koji ima dobru ponudu onoga što nama sada najviše treba. Posle je samo još preostalo da stignemo do železničke stanice i sačekamo voz za Suboticu.