Aleksa Šantić - Pačir - Đurđin

30. april
Udruženje Poželi želju
Ravničarenje
učesnika 11
vodič Zoran V.

Pešačenje pred 1. maj, postaje tradicija da se 30. aprila pešači. Ovaj put aktivnost je najavljena samo preko sajta, preko društvenih mreža nisam ništa najavljivao, hteo sam da vidim ko prati sajt, pretpostavio sam da nas neće biti mnogo, nisam se prevario. Nas 11 krenulo je vozom u 8.57 iz Subotice za Aleksa Šantić.

Nakon skoro sat vožnje stižemo na polaznu tačku, željeznička stanica u Aleksa Šantiću nam je ovaj put polazno mesto za planirano ravničarenje preko Pačira do Đurđina.

Idemo zemljanim putevima kroz njive, zasadi uljane repice u cvetu sada su najlepši za oko, prave se brojne fotografije i neosetno se napreduje ka Pačiru gde planiramo praviti dužu pauzu.

Ulazimo u Pačir kod izletišta, lepo mesto, par klupa i stolova pod krovom, još desetina klupa pored jezerceta, česma sa vodom, toalet, zaista sve ono što treba za jedno ovako mesto.
Nastavljamo ka banji, zahvaljujući Marini koja nam je ujedno i vodič na delu staze kroz Pačir, ulazimo u banju da vidimo kako to sve izgleda. Voda se puni u jezercetu, sve se sprema za predstojeću letnju sezonu.
Mi idemo dalje, ne mnogo daleko, samo do prodavnice gde preko puta postoji nekoliko stolova i klupa. Zauzimamo jednu, opskrbljujemo se sviim i svačim u prodavnici i vadimo sve što smo poneli sa sobom iz rančeva. Nisam siguran koliko dugo smo proveli na ovom mestu ali sam siguran da sam jedva nastavio dalje.

Prolazimo još malo kroz Pačir pa uz kanal do deponije, možda smo mogli i da je izostavimo ali eto nismo. Užasan prizor, nažalost ni p0rvi ni poslednji na koji nailazimo dok pešačimo kojekuda.

Sledi drugi deo staze, naizgled manje interesantan, deo koji vodi trasom nekadašnje pruge koja je povezivala Suboticu i Crvenku preko Đurđina i Pačira. Smenjivale su se i ovde lepe deonice, valoviti tereni, nedostajao nam je samo dron da sve to zabeleži iz vazduha. Moraćemo kupiti jedan za neke naredne aktivnosti.

Ulazimo u Đurđin nešto posle 16 h. Skrećemo ka crkvi i tražimo pogledom autobusko stajalište a nalazimo kafić. Valjda najradosniji momenat današnjeg dana. Vreme do dolaska autobusa proveli smo u Zlatnom papagaju, nažalost ne uz muziku Električnog orgazma već hitovima Šabana Šaulića ali ko još mari za sve to kada je Nektar, Zaječarac hladan.

Autobus za Suboticu iz Đurđina pošao je u 17 h a u Subotici smo bili u 17.35 h taman kada mi je naišao autobus za Palić pa sam kući stigao već u 18 h.