Прве висибабе

Жељка, Сања и Црни
Суботње јутро освану кишовито, али без обзира на то поверовао сам прогнози на www.yr.no, да ће киша стати и да ће дан бити приближнији пролећном него зимском. Тако је и било, у току дана температура је достизала и до 15 степени, па нам је ова шетња била лепша него што би се могло по датуму претпоставити. Кренули смо из Старих Лединаца, са паркинга код цркве. Пратили смо стазу Фрушкогорске трансверзале која се из села пење на Оскоруше, а затим се спушта до Кишњег потока, на путу ка Плани и Кестену. Застали смо код Монашке Испоснице издубљене у стени. Од Испоснице смо пошли још мало напред пењући се, а затим на једном месту скренули лево на југ, напуштајући стазу трансверзале. Стаза иде кроз шуму изохипсом источне стране Плане. Ускоро излазимо на пут који долази са врха Плане и води ка каменолому Стари мајдан. Прошавши поред каменолома, крећемо се ка Змајевцу, асфалтним путем. На једном месту примећујемо једну стазу која се нагло пење ка врху Личај, али само до пола висине, а затим једна широка стаза изохипсом наставља на југ. Ова стаза нас је довела на пут који силази са врха Личај, а убрзо после тога долазимо до чуварске кућице на улазу у складиште динамита за каменолом. Након пријатног разговора са чуваром, настављамо ка асфалту и Орловцу. Поред обележја Стамболићу спуштамо се ка Врднику. У Врдник улазимо кроз стару Колонију, а затим поред Термала хитамо ка "Пензионерској кафани". Овде у пријатној атмосфери ручамо (храна из ранца) и пијемо пиво. За повратак бирамо пут преко Лазиног вира. Извор је у функцији, али дошавши до места где треба да је водопад доживљавамо разочарење. Водопада нема, поток је на овом месту пресушио, а само две недеље раније водопад је био ту. Настављамо уз поток Моринтово, "Стевином" стазом. С обзиром на лепо време и шетња кроз шуму нам годи, тако да скоро да и не осећамо успон који савладавамо да би дошли до гребенског пута. Уз пут наилазимо на Пензионерски извор, а на Зеленом камену се укључујемо у стазу Приправничког маратона. По изласку на гребен идемо на запад да би после око два километра дошли до маратонске стазе која дошавши из правца Змајевца, скреће на север, те се спушта низ Каменар. Након што смо прошли два видиковца, са којих је најлепши поглед на Нови Сад, не настављамо да пратимо маратонску стазу која скреће на исток ка извору Звечан. Ми продужавамо право на север старом маратонском стазом, преко Паљевина, да би у Старе Лединце ушли код окретнице аутобуса. Одатле до продавнице на главној улици стижемо брзо, те се ту сладимо пивом. После пива није било тешко главном улицом стићи до кола која су нас чекала тамо где смо их и оставили. Једна врло лепа шетња по још лепшем дану.