Odvraćenica - Jankov kamen - Golijska reka

Жељка и Црни
И ево нас на Голији, после Копаоника. Наша прва тура на Голији ће бити из Одвраћенице до Јанковог камена, Голијске реке и назад. Обзиром да смо први пут на Голији користићемо стари пут, који је ових дана претворен у врло широки пут, у фази изградње. Наиме овај нови пут који ће повезивати Одвраћеницу са Ивањицом је трасиран истом трасом куда је ишао стари уски пут кроз шуму. Шума је искрчена па смо спремни на целодневно излагање немилосрдном сунцу. Сместили смо се у мотелу "Гос" код Равића. Одатле смо кренули асфалтом између викендица и мотела који су заузели скоро сав простор на овом делу Голије. По изласку из села престаје и асфалт, односно дотле је пут завршен. Наставља се широки пут покривен слојем такозваним "тампоном". Хитамо ка Јанковом камену док још није упекло сунце. Крећемо се ка северо западу, а са десне стране нам се налази шума Паљевак, а са леве брда Мала Висећа, Велика Висећа и Велика Муховица. Након око пет километара стижемо до Мале Муховице и фантастичне чесме, са још бољом водом. После освежења настављамо даље. Бирамо стару стазу која се одваја од новог пута и води кроз шуму преко Вељовог гроба. Ових пар стотина метара нам много значи, јер бар мало ходамо кроз хладовину. Ова благодет није дуго трајала и ево нас поново на отвореном широком прашњавом путу. Ускоро стижемо до Крњаче где затичемо скупљаче гљива који свој улов предају откупљивачу. Код "Јанкове колибе" је изграђена још једна спомен чесма поред пута, али још није у функцији, чека се да пут буде асфалтиран. Настављамо даље ка Ђоновом пољу. Стигавши до њега видимо и Јанков камен. Убрзо улазимо у шуму која се простире у подножју Јанковог камена. Попевши се ближе врху, нестаје шуме, а сам врх је го, покривен је само ретким растињем и травом. Само освајање Јанковог камена не представља велики подухват, да није од Одвраћенице удаљен 11 км и да нас целим путем није пржило сунце. Након кратког задржавања, одлучујемо да се спустимо у Голијску реку, јер се надамо да ћемо у мотелу можда попити пиво. Долазећи овамо слушали смо опречне приче о том мотелу. Неки су нам говорили да не ради, неки да се може попити кафа итд. За спуст бирамо стазу која је у ствари скијашка стаза. Местимично изузетно стрма чак до 40%. Стигавши до Голијске реке, налазимо мотел који ради, где има и пива и хране и преноћишта. Након дуплог освежења, седамо у дворишту шумске управе на веома лепо уређено место за одмор, где ручамо (наравно оно што смо понели у ранчевима) и договарамо се о повратку на Јанков камен. Путем који се пење у виду серпентина има 8 км, а директно горе око 3,5 км. Одлучујемо се за другу варијанту, али да је ублажимо тако да идемо стазом која местимично иде испод жичаре (која није у функцији), а делимично прави серпентине кроз шуму. Висинска разлика до врха је 400 метара и то савладавамо за 1,5 сат. Тако стижемо по други пут данас на Јанков камен, али овог пута много, много теже. Повратак са Јанковог камена до Одвраћенице је био исти као и долазак, широк прашњав пут и сунце које пече. Да није било силаска до Голијске реке и повратка на Јанков камен ово би могла бити лака тура, евентуално средње тешка због километраже и временских услова. Овако морам рећи да ова тура спада у тешке. Прешли смо преко 28 км, а савладани укупни успон износи близу 900 метара.