NP Durmitor, Crvena greda i Gologlav

25.07.2018.
Akcija Durmitor 2018
Udruženje Poželi želju

Dan koji je imao najavu kiše se pretvorio u lepo proveden dan bez padavina. Reklo bi se ko ne reskira ne profitira. Profitirali smo, prešli smo deo staze kojom do sada nismo išli. Krenuli smo autobusom ka Momčilovom gradu, na raskrsnici pod restoranom napuštamo prevoz. Postoji stub sa putokaznom tablom ka Jablan jezeru i Crvenoj gredi ali staza nije markirana.

Tek kasnije se staza ukršta sa onom markiranom koja iz Žabljaka vodi do pomenutih destinacija. U našu grupu sačinjenu od devetoro članova udruženja Poželi želju, PSK Spartaka i PD Celtisa iz Sombora uključuje se i Sergej, Rus koji sam pohodi vrhove Durmitora.

Ne skrećemo ka jezeru, idemo odmah ka vrhu, jezero ćemo posetiti u povratku, bar je to plan. Stene su klizave, oprezno prelazimo kritične delove i izbijamo na greben. Provlačimo se stazom između makija, prvi vrh, drugi vrh, treći vrh je onaj koji je po gps-u najviši i koji je upisan kao Crvena greda. Tu je i putokaz ka Gologlavu. Razmišljamo da li bi bilo bolje da idemo tuda, možda je manje klizavo i strmo.

Markacije su jasne, sveže obojene, sigurni smo da vode do nama željene tačke, odučujemo se da idemo tuda. Nismo pogrešili definitivno u izboru. Staza zanimljiva, možda ipak malo teža od očekivanja, no, ima li šta teško za nas voljne da sve prepreke savladamo. Na sam Gologlav staza ne vodi ali smo sticajem okolnosti obilazeći deo staze koji je bio neprohodan prošli tik ispod vrha.

Drugi deo staze je već pitomiji, uskoro smo ugledali i put i parking gde smo trebali da završimo pešačenje. Predah u restoranu Momčilov grad i povratak u Žabljak autobusom zaokružio je ovaj dan.