Мургин точак и водопад на Видраковцу

Жељка, Сања, Јелена, Мирослав, Золика и Црни
Након кишних викенда коначно је најављен сунчани викенд. То се одмах одразило и на број учесника у нашој недељној шетњи. Сања и Јелена су већ више пута шетале са нама, а Золика нам се први пут придружио.
Одлучили смо да овог пута пошто пото нађемо Мургин точак. Кренули смо са Парагова. Пратили смо асфалтни пут који води ка Иришком венцу све до око 100 метара од места где се пут раздваја у два смера. Ту смо ушли у шуму и попели се на брдо врло стрмом једва приметном стазом. Овде постоји могућност да се брдо обиђе са северне стране или да се настави даље поред асфалта на југ и уђе у стазу која је маркирана жутом маркацијом и обиђе брдо са јужне стране. Све три стазе се састају у једну испод Јегерове баште. Наставили смо даље добро знаном стазом Фрушкогорског маратона све до Краљеве столице. Изашавши на асфалтни гребенски пут кренули смо мало ка западу, да би онда скренули на југ широким шумским путем. Даље се иде само на југ низ Кланце и Јасике. Затим се долази до висоравни покривене виноградима, а затим долази најважнији део, тражење извора Мургин точак. Кренули смо ка Селишту, па на месту где пут скреће лево наставили смо право на југ, између воћњака. Након 500-600 метара спуштамо се преко ливаде на запад и избијамо на широки пут који нас после пар стотина метара доводи до извора Мургин точак.
Након успешно завршене потраге настављамо на север изнад шевара у коме смо прошли пут тражили извор, кроз воћњак стижемо до блатњавог пута којим крећемо на исток и тако затварамо круг око Мургиног точка. Настављамо преко Селишта, спуштамо се до потока Јеленце на коме се налази Елвирин водопад, али овог пута нисмо имали намеру да га тражимо, с обзиром да приликом поласка нисам прибележио координате овог водопада. Пењемо се уз Турско брдо, а затим поред асфалтног пута, који води у Ириг, до скретања ка манастиру Ново Хопово. Улазимо у стазу Буковачког маратона, пречимо кроз шуму и врло брзо долазимо до манастира Старо Хопово. У шуми поред потока Видраковац и извора сумпорне воде ручамо (храна из ранца). Окрепљени и одморени крећемо на успон ка Информативном центру. За успон смо одабрали "белу" стазу која иде левом обалом потока Видраковац. Ускоро срећемо Горана Зубића и Ацу Дамјановића са супругама који иду у контра смеру. Горан ми рече да долазе са новооткривеног водопада на потоку Видраковац, даје ми кратка објашњења о положају, те одлучујем да га потражим. С обзиром на добра упутства није био проблем видети водопад, али је већи проблем доћи до њега. Дошавши у његово подножје закључујем да се ради о мањем водопаду, нешто нижем од два метра, али се лепо сместио у окружење, још увек неолистале шуме. Чак и овако мали водопад радује нас планинаре, а нарочито ако сте међу првима који су га походили. Доласком у Информативни центар, окрепљујемо се пивом и договарамо да за крај шетње изаберемо спуст преко Црног чота. Након пређених 23 км и преко 800 м успона стижемо на полазну тачку, задовољни учињеним.