Monaška staza

Жељка, Мирослав и Црни
Коначно комплетирана стална екипа. План је обићи "монашку" стазу коју нисмо одавно обилазили. Кренули смо са Парагова од окретнице аутобуса. Карактеристично за ову туру је да је Мирослав кренуо у папучама, пошто је у журби заборавио планинарске ципеле?
Са Парагова идемо ка подножју Црног чота. То је "зелена" маркација која представља један од најстрмијих успона на Фрушкој Гори. На местима је успон до близу 40%. Дошавши до Информативног центра, одлучујемо се за спуст низ поток Видраковац, односно стазу која је маркирана белом шаком. Обзиром да у Видраковцу нема воде или је има јако мало, пропуштамо да видимо водопад на Видраковцу. На сву срећу извор поред Видраковца је у јако доброј кондицији, тако да смо се добро освежили и снабдели водом. На пропланку испод манастира Старо Хопово се одмарамо, а Мирослав хлади ноге у сумпорном извору. Настављамо даље ка "монашкој" стази. То је стаза која спаја манастире Старо Хопово и Гргетег. У делу од скретања ка Весниној кућици па све до долине мира, ова стаза је толико зарасла у багрењак и коприве, да је било врло тешко наћи је, а још теже се пробијати њоме. Поприлично изгребани успевамо да се пробијемо до долине мира и крећемо да прaтимо Дјевојачки поток. Полако савладавамо део стазе која је ван шуме и након проласка поред винограда и преласка Ђевуша, спуштамо се на поток Кајновац. Стаза се пружа уз поток на север, и ускоро долазимо до Кајновачког водопада. На жалост количина воде је јако мала, тако да се не доживљава прави утисак о лепоти овог водопада. Даље настављамо између Камена на западу и Грабовца и Каленика на истоку. Правац кретања су Гвоздена врата. Уз пут пролазимо поред бунара, који је провизорно покривен грањем. Коначно излазимо на стазу Фрушкогорског маратона на Гвозденим вратима. Одмарамо се на једној клупи, ручамо, те настављамо даље према Вучином влаку и TV торњу. Даље идемо контра смером стазе Фрушкогорског маратона, преко Астала и Дебелог храста све до планинарског дома под Главицом. Овде себе частимо пивом и дивним погледом ка Чардаку и Татарском брду.
Остатак до Парагова пролазимо стазом Фрушкогорског маратона.
Оцена туре: средње тешко, дужина преко 21 км и савладани успон преко 700 метара.