Lazarev kanjon kroz Mižlok na vidikovac kod kule

PSK Jastrebac je na ovu turu išao 27.10. 2018. Veći deo grupe je išao kraću varijantu preko Koveja. Nas dvojica smo krenuli da istražimo stazu kroz Mižlok (pošto uvek izlazimo preko Mikulja ili Koveja). Ovo napominjem jer smo krenuli u 9.00 i držali dobar tempo da bi pre mraka stigli nazad ispred Lazareve pećine. (mrak je pao oko 16.45). Prvi deo trase do Kotlova i dalje do raskrsnice je standardan sa svojim preprekama. Prosečnoj grupi planinara treba izmedju 2,5 i 3 sata da je prodje. Nas dvojica smo išli znatno brže. Nastavili smo levo kroz Vej, prošli pored skretanja ka Koveju posle kojih 300 metara i produžili dalje. Staza u Veju je slična kao i do tada, možda i malo pitomija. nema velikih uspona, ali ima brana od nagomilanog drveća. Slično je i posle raskrsnice za Mižlok, samo što u Mižloku kroz koji se retko ide ima punu sitnog rastinja koje komplikuje kretanje. Pošto smo već bili umorni, ovaj deo nam je teže pao. Pred kraj Mižloka se nalazi Ponor. Vodu na stazi do tada smo videli samo u dve bare, ali ovde reka koja ide u susret ponire. Do mesta poniranja treba se spustiti jedno 30 metara visinski. Sam Ponor je lep i hladan. Tu smo natočili vodu koju smo pili ostatak ture, direktno iz reke, i evo 4 dana kasnije i dalje nema posledica. Stotinak metara posle Ponora smo se izvukli desno na livadicu, i livadama pravo uzbrdo izašli na kolski put. Drugi zadatak našeg istraživanja je bio da nađemo vidikovac sa koga se lepo vidi kula u kanjonu i postavljeni krst. (svaka čast onom ko ga je postavio). Ranije sam išao do ovog vidikovca, ali slučajno, pa sam sad želeo da nadjem najbolji put do njega. Sa puta smo skrenuli desno i dugo se probijali kroz gustiš. Ovaj trek je sređena putanja do njega. Ona u stvari se odvaja sa glavnog puta, prolazi pored kanjona Mikulja, gde ima lepih vidikovaca, zatim nastavlja kroz proređenu šumu, da bi se ispred samog vidikovca opet probijali kroz gustiš. Povratak je najbolji istom stazom. Sam vidikovac kod Kule je u stvari vidikovac ispred prve rasrsnice za Mikulj. . U daljem povratku smo se držali glavnog puta do markiranog skretanja ka Lazarevoj pećini. Moj drug Bojan Pršić i ja vas pozdravljamo . Uživajte i ne idite na ovu turu sa planinarima slabijih fizičkih sposobnosti. Takodje budite oprezni, jer ima bar jedno 2000 mesta gde noga može da se saplete ili oklizne. Puno pozdrava, PSK Jastrebac.