Думбовачки водопад са 'Нафташима'

Жељка, Мирослав и Црни - шетња са "Нафташма"
Ове недеље смо одлучили да у шетњу кренемо са групом планинара из ПД "Нафташ" из Новог Сада. Водич је наш стари пријатељ Милан Марковић. У старту нам је цела тура била позната, али смо кренули с обзиром да нисмо дуго ишли "плаво-жутом" маркацијом.
Кренули смо из Старих Лединаца од окретнице аутобуса. Група је бројала 13 планинара. Од старта Милан је наметнуо јак темпо тако да је први део - успон преко Паљевина и Каменара био мало тежи него иначе. По доласку на гребенски пут крећемо на запад, преко Змајевца, а затим на "плаво-жуту" маркацију. Ову маркацију пратимо, преко Старог Градца, Малог Градца, затим спуст у Мали поток, па успон на "Врата раја". После краће паузе крећемо даље на запад, пресецамо пут који долази са Крвавића и Курјаковца, и спуштамо се ка Думбовачком потоку. Потоком долазимо до Думбовачког водопада низ који се слива мала количина воде. Пењемо се десном страном водопада, а затим потоком све до подножја Кобилице. Након успона на Кобилицу следи кратка пауза. Успон на Кобилу, иако не јако стрм, овог пута ми се чини јако тежак. По изласку на "Дубчеков" пут, паде ми на памет да се ове године навршава 45 година од када је овај пут изграђен. Иначе пут спаја манастир Беочин и Бранковац. Од Бранковца до Змајевца долазимо релативно брзо готово механички, а једино место које тражи мало више ангажмана је успон на Вађевине.
У планинарском дому на Змајевцу (сада је то ресторан) доживљавамо непријатност, јер нам конобар не дозвољава да у објекту једемо нашу храну, тврдећи да је то забранио лично председник планинарског друштва из Врдника, које управља овим домом. Изашавши из дома сели смо на једну клупу у близини и појели наше сендвиче, а пиво ћемо попити негде другде где су пријатељскији расположени према планинарима. Овде смо се одвојили од групе из "Нафташа". Наставили смо даље гребеном у правцу Краљеве столице, а затим спуст ка Поповици преко Јегерове баште. Дошавши надомак аутобуске станице на Поповици, прво свраћамо у планинарски дом пензионера "Др Радивој Симоновић" где смо се освежили пивом. Схвативши да нам је до поласка аутобуса остало више од пола сата одлучујемо да у Каменицу кренемо пешке. Напуштајући пензионерски планинарски дом срећемо део групе из "Нафташа" са водичем. Као што смо и одлучили пролазимо поред окретнице аутобуса на Поповици, а затим преко Артиљева и Григовца (Глиговца), пратећи Мали каменички поток долазимо у Сремску Каменицу где у центру дочекујемо аутобус којим се превозимо до града.
Ова шетња по мени спада у теже јер смо осим пређених 28 километара испењали и преко 1000 метара.