Deo Banjskog Kopaonika

Жељка и Црни
За нашу пету туру по Копаонику изабрали смо такозвани Бањски Копаоник, односно само део. Али нисмо се одмах упутили у тај део Копаоника. Од Лукоил куће смо кренули асфалтом у правцу Брзећа. Водом смо се опскрбили на извору иза Јарма. Кренули смо према хотелу Сребрнац. Од хотела смо се спустили на источну страну Гобеље одакле смо извршили успон на Велику Гобељу, тај успон је преко 200 метара висинске разлике. Обишавши око инсталација на Великој Гобељи спустили смо се у подножје Мале Гобеље, на коју смо се затим попели. Са овог врха смо посматрали на северу Бањски Вучак, а на истоку Оштри Крш. При погледу на запад истиче се врх Кукавица и Козје стене. Са Мале Гобеље смо се спустили на Ибровску раван, где се налази контролна тачка 10 трансверзале Јосиф Панчић.
Одатле смо се спустили на Рватске бачије. На жалост овде смо затекли напуштене и полусрушене колибе. Овде више никог нема. У оближњој шумици смо се сместили у хладу да се одморимо и ручамо. Након одмора пут смо наставили стазом поред Драганског потока. Стаза је на местима јако зарасла у траву, а има и доста обореног дрвећа које се мора заобилазити. Када смо коначно изашли на широки пут у близини Ђурковог брда и када смо помислили да ће бити лакше, настали су још већи проблеми. Пут који пролази у подножју Ђурковог брда је сав прекривен попадалим стаблима смрче, тако да је тек сада настало право обилажење и сналажење. Овакво стање је потрајало скоро до самог силаска према Самоковској реци. Самоковска река изгледа овде представља границу према цивилизацији. Наиме ретки су они који прелазе Самоковску реку и истражују северни део Бањског Копаоника. Од Самоковске реке је било веома лако, пратећи маркацију, стићи до Марковог камена, а затим поред Крагујевачког дечјег одмаралишта до центра Копаоника и наравно Лукоил куће.
Ова шетња се може оценити као средње тешка, са пређених 18 км и укупним успоном од око 610 метара.