Vlaška planina: DREN (1.324 m) - PANICA (1.442m) - VRTIBOG (1.443m)

Reka Jerma uklesala je čuveni kanjon u strme litice Vlaške i Greben planine, između Pirota, Dimitrovgrada, Babušnice i bugarske granice. Naše odredište ovog vikenda bilo je selo Poganovo i Etno konak Toša, odakle smo u dva dana izvršili uspone na ove dve planine, kao i obišli kanjone Jerme i Cedilke (kanjon reke Blatašnice).
Put do Poganova vodi preko Pirota a odatle treba krenuti ka Dimitrovgradu (obavezno starim putem, jer ako se uključite na auto put nećete moći da se isključite ka Poganovu), potom se sa starog puta isključuje ka selu Sukovo i put vas dalje vodi uz Jermu, prolazi selo Vlasi i neposredno pre Poganovskog manastira (Manastir Sv. Jovana Bogoslova) skrećete levo i za oko 2 km ste u Poganovu.
Uspon na Vlaški planinu izvršili smo sa jednog od standardnih mesta, gvozdeni most na Jermi, neposredno pred ulazak u selo Trnski Odorovci. Po prelasku mosta idemo kolskim putem ka selu Selište ali se u jednom momentu odvajamo na užu šumsku stazu. Ovde imate mogućnost da nastavite do sela a odatle opet dve varijante za uspon na vrh Vlaške planine, lakšu koja malo kruži i težu koja odmah iza sela ide ka grebenu i prolazi manji sipar. Mi smo se ovom težom varijantom spustili sa vrha a uspon smo izvršili najtežom stazom koja ne ide u Selište već pre toga zavija udesno ka grebenu. Ova staza je najzahtevnija ali pruža duži hod grebenom i samim tim veću nagradu. Staza je dobro markirana, čini mi se sveže, pretpostavljam od Turitičke Organizacije Pirota (pohvala) koja je postavila i više tabli o stazama duž kanjona Jerme. Samo se na jednom mestu, neposredno pre dolaska do sipara koji vodi na greben, kratko gube markacije i vidljivot staze, pretposrtavljam zbog izgorelog drveća, ali intuitivno smo prošli taj deo bez problema i došli do najzahtevnijeg dela. Staza kojom se izlazi na greben planine vodi preko sipara koji nam nije baš omiljen ali uz oprez i lagan hod bez problema stižemo na greben i dobijamo nagradu u vidu prelepih pogleda na sve strane. Napomenuo bi da smo neposredno pred sam izlazak na greben malo presekli stazu i ispenjali se stenama, ali ako nemate želju za time jasno ćete videti stazu koja još malo nastavlja pravo i na grebenu zavija u levo. Sledi hod grebenom, uživalački deo sa pogledima na Greben planinu, Ruj i Bugarsku u daljini. Prelazimo vrh Dren i nastavljamo preko nekoliko vidikovaca do zaravnjenog livadskog platoa na kome se jedan do drugog nalaze dva vrha maltene identične visine. Drugi je obeležen natpisom PANICA na kamenu (mada je po mom treku snimljenom telefonom onaj prvi malčice viši) i po tekstovima smatra se najvišim vrhom (1.442 m.n.v.), no malo dalje od njega nalazi se vrh VRTI BOG koji je po kartama (između ostalog i ovoj na wikilocu) viši za 1m, te sa svojih 1.443 m.n.v. predstavlja najviši vrh Vlaške planine. Po povratku sa Vrti boga prelazimo ponovo preko Panice, vraćamo se grebenom ka Drenu, ali se malo pre njega odvajamo desno na stazu (postoji markacija) koja ide ka selu Selište. I ova staza je u početku malo nezgodna i siparasta, mada mnogo manje nego ona sa uspona i brzo prelazi u lepu šumsku stazu koja nas vodi do sela Selište. Maleno seoce sa par starih kuća predstavlja pravu sliku srpskog sela koje izumire. Na putu kroz selo nalazi se česma koja nam je dobro došla jer smo po veoma toplom i sparnom danu potrošili zalihe vode. Dalje nastavljamo kolskim putem i spuštamo se na početno mesto.