Vlašić (BiH)

9. jul
Udruženje Poželi želju
Vlašić
vodič Dejan
učesnika 24

Nedeljno jutro, pola 7, polazimo ka vrhu Vlašića od planinarskog doma Erik Bandis gde smo spavali prethodne dve noći. Jutro sunčano, obećava još jedan vreo letnji dan pred nama.

Od doma idemo kratko asfaltnim putem, pratimo trek koji smo našli na wikilocu, iako po mapama može da se ide i drugim stazama, Dejan prati svoje ideje nimalo ne odstupivši od njih. Kod stiočarskih katuna napuštamo asfalt i krećemo odmah strmo uzbrdo. Ko se nije razbudio do tada taj je sigurno progledao na ovom usponu.

Dejan diktira dobar tempo, tempo koji će brzo da nas oznoji a opet sa druge strane garantuje nam da ćemo se vratiti u dom u planiranih 11.30 h kako bismo dan nastavili putovanjem do kanjona Ilomske gde planiramo posetiti slapove i vodopade.

Uspon od doma je konstantan, negde strmiji, negde blaži, podloga je trava prošarana kamenjem, opet negde tog kamenja ima manje, negde više pa zna da bude i malo problematično, oprez je potreban ako se žele sačuvati članci i uopšte noge.

Na jednoj litici na Paklarskim stenama zastajemo, pravimo i grupnu fotku, lep je pogled na Travnik i okolinu. Nedaleko je još jedan planinarski dom a ni vrh Vlašića sa antenama ne deluje daleko iako putokazne table govore da smo tek na polovini puta.

Penjemo se i dalje, možda je strmina blaža, možda smo uhvatili ritam, kako bilo napredujemo bolje od očekivanog. Dejan nam daje još jednu pauzu, siguran je da imamo dobro prolazno vreme. Malo stazom, malo improvizacijom, i eto nas na vrhu Vlašića. Paljenik, Opaljenik, kažu neki i Napaljenik ili Uspaljenik, 1934 metara visoka kota načičkana antenama raznih fela. Tako je to u XXI veku, veku moderne tehnologije. Antene, prijemnici, predajnici, radari...

Gde je tehnika tu je i put do nje, srećom još uvek većinom neasfaltirani ali opet put, put koji nam olakšava silazak, tu bolnu tačku za moje noge koje sada bez poteškoća krivudaju serpentinama spuštajući se nadole. Došavši do ukrštanja sa drugim putem napuštamo pešačenje putevima, nastavljamo preko livada i pašnjaka nasumice rekao bih, prateći u daljini orijentir koji nas nepogrešivo spušta do katuna i asfaltnog puta.

Iako je tek 10 sati sunce već nemilosrdno prži a mi uživamo u mirisima trava i biljaka kojima su preplavljene površine na padinama Vlašića. Silazimo do puta i dolazimo do doma gotovo pola sata ranije od plana.

U nastavku dana posetili smo vodopade na reci Ilomska.