Tolnai Hegyhat 25

Nedelja 28. maj, moj izbor je akcija iz kalendara mađarskog saveza TTT u predelu Tolna, nekih 150 km udaljeno od Subotice. Nas 15 u minibusu, granicu prelazimo relativno brzo i uz jednu kraću pauzu na pumpi u Seksardu u mesto Duž (mađ. Dúzs) stižemo pre 9 sati. Selo kao svako selo, crkva, poneki objekat od značaja za malobrojno stanovništvo i zgrada koju tražimo, objekat lokalne samouprave (rekli bi mi mesna zajednica), mesto odakle startuje naše današnje pešačenje.

Ljubazni domaćini nas čekaju, obavešteni su o našem dolasku. Standardne formalnosti, popunjavanje prijavnih listića, preuzimanje učesničkog kartona i mape i možemo da krenemo. Po opisu staze očekuje nas markirana staza ali staza kojom se i pored markacija retko prolazi pa je po rečima organizatora moguće da naiđemo na deonice koje su možda slabije ugažene. Već od početka vidimo da će biti staza lepa, sa dosta šumovitih delova i po zatalasanim brežuljcima pa nekih većih iskušenja ne bi trebalo da bude.

Već posle 2 km smo kod prve KT, jezerceta kod mesta Salašpusta. Nastavljamo dalje, malo šumom, malo drumom, onim zemljanim, u daljini se vide brda iznad Seksarda i planina Meček iznad Pečuja. Druga KT je kod lovačke kuće, ispred su klupe i stolovi, pravimo prvu pauzu, ne zbog toga što smo umorni već zbog toga što ne žurimo, limit za prelazak staze je celih 7 sati a mi svakako kući ne krećemo pre 18 h pa za žurbu nemamo nijedan valjani razlog.

Do naredne KT u selu Muči hodamo najpre kroz šumu a zatim pored obrađenih njiva na padinama brda. Sunce sve jače prži, nekome je na pamet palo hladno pivo. Sa nevericom me slušaju i sve ne veruju da nam je naredna KT u stvari kafić na ribolovačkom jezercetu koje se nalazi na izlasku iz sela. Prolazimo kroz selo, slabo srećemo žive duše. Na jezeru je već življe, ima par ribolovaca, par mlađarije koja uživa, hladnog piva ima, treba samo da se sporazumemo sa šankerom, hm, ili je bila šankerica Cicuška? Ne sećam se najbolje, znam samo da smo uz pivo uspeli da dobijemo i pečat za overu prolaska treće KT. A zato smo i došli, pivo je onako, samo kolateralna sreća na ovom mestu.

Pomalo nerado napuštamo ovo lepo mesto i nastavljamo dalje, Dalje znači malo uzbrdo, malo nizbrdo, kroz useke i putevima pored njiva, sve dok opet nismo ušli u šumu, gustu, zelenu, sa debelom hladovinom. Pratimo stazu koja nas vodi do jedne crkvice na livadi. Pre dolaska manja dilema, po opisu smo trebali levo, po mapi koju smo dobili trebali smo desno, dsno vode i sveže markacije, iako smo prvo birali levu stazu, da ne bude da koristimo prećice, do crkvice smo stigli desnom stazom jer je tako ucrtano na mapi. Ne znam da li smo pogrešili.

Drugi deo staze počinje najpre pomalo monotonim hodanjem starim asfaltnim putem koji se blago penje i vijuga kroz šumu. Na jednoj raskrsnici nailazimo na stazu koja će nas najpre dovesti do poslednje KT kod spomenika Wosinsky Mór-u (1854-1907) mađarskom arheologu i rimokatoličkom svešteniku, članu Mađarske akademije nauka koji je živeo i radio na ovim prostorima. Kod spomenika su takođe klupe sa stolovima koje koristimo za poslednji predah pred ulazak u završni deo staze.

Finiš, šumska staza se spušta ka asfaltnom putu, očekivao sam strmiji spust, srećom nisam bio u pravu, silasci su mi bolna tačka, ovde sam prošao dobro, malo jesam zaostao ali poteškoća nije bilo. Uz asfaltni put polako stižemo do prvih kuća naselja Kurd. Prelazimo prugu i u centru pratimo putokaze ka cilju. Cilj je u Domu kulture ovom malog mesta. Ljubazni domaćini nas sačekuju, uručuju diplome i bedž za uspešno savladanu stazu i upućuju u salu gde možemo da se osvežimo.

Opšti utisak vrlo dobar, 4+, lepi predeli, staze sasvim dobre i korektno označene, okrepa u cilju zadovoljavajuća, uz kotizaciju od 1000 ft (320 dinara) šta više očekivati za toliko malo para?