Suvobor (Ba - Banja Vrujci)

16. jul
Udruženje Poželi želju
učesnika 35

Polazak na pešačenje je iz sela Ba, kod seoske prodavnice ima veliki prostor gde autobus može bezbedno da stane i posle okrene. Napuštamo autobus i posle nekoliko minuta krećemo. Plan je da stignemo u Banju Vrujce.

Asfaltnim putem idemo najpre kroz selo u pravcu crkve sv. Ilije no, kod seoskog groblja napuštamo glavni put i skrećemo desno, i dalje je asfalt ali ne zadugo. U jednoj krivini put nastavlja desno a mi silazimo sa asfalta na šumski put koji kroz debelu hladovinu vodi između nekolicine kuća da bismo se posle 20-ak minuta hodanja ponovo spoji sa asfaltnim putem. Staza je uredno markirana, markacije su sveže i jasno uočljive pa gps gotovo da nije potreban.

Skrećemo ubrzo sa asfaltnog puta ka par kuća, prolazimo ih i ulazimo u šumu, staza se gotovo ne uočava ali nas markacije nepogrešivo vode ka selu Paležnica. Iako smo u šumi temperatura je visoka i kretanje nije lako. Nadamo se nekoj česmo u selu, jedna domaćica nas pušta u dvorište da natočimo naše flaše pre nastavka puta.

Sledi još jedan uspon koji definitivno deli grupu na dve manje, jedna će nastaviti po prvobitnom planu ka vrhu Berkovačka glava i zatim se spustiti u banju dok će druga odmah po izlasku na kolski put krenuti ka banji.

Ova druga varijanta se poklapa sa markiranom stazom no, moje mišljenje (koje je uzgred potpuno nebitno) je da je varijanta preko vrha Berkovačka glava lepša za pešačenje.

Nekako smo se dovukli do banje, skuvani reklo bi se. No, banja je zato banja jer može sve da izleči pa je tako izlečila i naša skuvana tela posle 15, 16 17 pređenih kilometara.

Opšti utisak je da je staza lepa, još uvek ima dovoljno delova sa pravom prirodom, nenarušenom od strane čoveka (mislim da stazom baš ne prođe previše ljudi tokom jedne godine), na vremenske uslove slabo možemo uticati, možemo jedino da se predamo i da ne idemo ako nam je toplo (ili zimi hladno, ili u jesen ako nam smeta kiša ili u proleće ako smo alergični na polen).

Ja znam da ći ići i dalje, bilo leto, bila zima, bila jesen ili bilo proleće.

Na pomalo neobičan dan nadovezala se još jedna stvar, nijedna fotografija u telefonu nije ostala sačuvana (zaista ne znam kako), trek je sniman i telefonom i gps-om, telefonski je dosta idimidođimi a ovaj iz gps-a ima jedan prekid pa je ovaj priloženi trek kombinacija telefonskog i onog iz Garmina. No, markacija je toliko uočljiva (ako malo gledate, naravno) da se staza može preći bez ikakvih poteškoća kada je orijentacija u pitanju.

Par fotki u prilogu sam "maznuo" od učesnika akcije.