Suva Planina: B.Vode - TREM - ĐORĐINA ČUKA - GOLEMO LICE - PASARELO - SMRDAN - RŽENAC - D.GORICA - Vrgudinac

Potkovičasti greben Suve Planine jedan je od najlepših prizora na planinarskoj mapi Srbije, a uspon na njegov najviši vrh Trem sigurno jedan od najomiljenijih.
Prvi deo našeg puta upravo je bio taj standardni, dobro poznati trek, od Bojaninih Voda, preko Devojačkog Groba, do Trema. I ako taj deo možemo nazvati prelepim, šta onda tek reći za ono što sledi od Trema do Pasarela?! Malo je reći, zaista fascinantni predeli. Na putu do Pasarela penjemo još dva vrha (Đorđina Čuka i Golemo Lice) bez veće eksponiranosti kao i nekoliko manjih uzvišenja. Pasarelo je vrh kod koga greben zavija u levo i sa koga je možda i najlepši pogled na čitav greben, levo na Trem, Sokolov Kamen, Mosor, a desno na Divnu Goricu. Nakon Pasarela ulazimo u šumu, prija malo promene ali ni šumske staze ne manjkaju lepotom. Prelazimo još dva vrha bez naročite eksponiranosti (Smrdan i Rženac) do uspona na, u pravom smislu reči, Divnu Goricu.
Možda i ne toliko bitno, ali ostaje mi nedoumica koja je tačno tačka vrh Rženac. Po wikiiloc mapi to je mesto koje sam ja obeležio sa vidikovac1, što sam video na treku koji sam koristio za pripremu staze. Mesto gde je na tom, kao i mom, treku obeležen vrh, nalazi se negde na sredini grebena Rženca, treba se odvojiti sa markirane staze i popeti par desetina metara kroz obraslu šumu kojom se dolazi na ivicu grebena, a obzirom da se tu nalazi stena kojoj sam uspeo odoleti da se popnem, rekao bih da je sa njenih par m visine ipak to viša tačka, no možda grešim, a možda će mi neko ko se bolje razume i reći. U svakom slučaju, markiranom stazom u nastavku dolazimo do drugog vidikovca, odakle sledi strm spust kroz šumu do prevoja Preslap. NIsmo uspeli da nađemo markacije na ulasku u šumu, te smo nekako intuitivno krenuli tražeći najbolje mesto za prolaz kroz obraslu šumu. Međutim, odjednom se pojaviše i markacije, a i na sreću ovaj deo nije toliko dug, pa malo neprijatnosti zbog strmine i klizavog lišča nije teže palo. Od prevoja Preslap kreće uspon na naš poslednji vrh, Divnu Goricu. Posle uspona na Trem ovo je najeksponiraniji deo, ali prelepi pogledi na greben koji smo već preturili preko leđa i staza uramljena jorgovanima samo nas čine punim zadovoljstva te niko i ne misli na muku penjanja. Posle zaslužene pauze i uživanja na vrhu sledi završni deo, koga sam se najviše plašio, spust do sela Vrgudinac. NIsam poznavao taj deo koji je po priči vrlo strm i nezgodan, no, sem ponovnih početnih problema sa markacijama koje su se kao i malo pre toga ponovo pojavile niže u šumi, nije bilo većih problema. Staza je u nastavku markirana i jasno vidljiva, u drugom delu jeste malo nezgodnija ali ništa strašno, sem što je malo duža i dosadna. Jedva dočekasmo izlazak iz šume i ubrzo eto nas u Vrgudincu gde smo i završili akciju, srećni i zadovoljni.