Strazsa 35 TT 2017

22.04.2017.
Strázsa Honvéd teljesítménytúra 35
Szabadszállás, Mađarska

Trasa: Vásártér - Dörmögő-ház (József Attila ház) - Pintér-híd - Harckocsi vezetési pálya - Horgászcentrum - Buszmegálló - Boczka-tanya - Látó-hegy - Lófogó-domb - Strázsa-hegy - Barátok-domb - DVCS-híd - Helytörténeti Gyűjtemény - Vásártér

Četvrti put za redom, od 2013. godine pa svake sledeće odlazim u mesto Szabadszallas u Mađarskoj na ovu akciju. Organizatori su društvo koje je nastalo kada se Mađarska evropizirala pa je kasarna u ovom mestu ugašena a vojnički kadar penzionisan ili prekomandovan u druge gradove. Penzionisani deo je formirao udruženje ljubitelja prirode i pešačenja, uradilo deo žute markirane staze državnog ranga i na kraju započelo jednu od akcija kao što su naše akcije trekinga.

Prve godine sam bio sam iz Srbije, sledeće nas je bilo osam, pa sledeće dvadeset, ove ponovo sam, većina je kod nas bila učesnik Fruškogorskog maratona. Ni po brige za mene, buđenje kada mnogi tek ležu, biciklom do grada, pa na voz za Budimpeštu, izlazim iz voza u pola pet u Sabadsalašu. Do zbornog mesta, stočne pijace ima oko pola sata baš laganog hoda. Tamo dignut veliki šator, domaćini već užurbano rade na organizacionim poslovima i čekaju prve učesnike.

Nešto posle 6.10 krećem na stazu, prijavio sam se na 35 km koja u stvari ima oko 38 km. Dvoumio sam se između 25 ili 35 ali prevagnulo je ono više. Za razliku od akcije od pre dve nedelje čije posledice još uvek pomalo osećam na tabanima ovaj put sam obuo cipele, tempo mi je bio oko 5km/h, nisam hteo da jurim i žurim. I ovaj put bilo je mokrih deonica, i ovde se vide posledice naprasne zime prethodnih dana ali pošto je teren najvećim delom u peščarskom ambijentu hodanje je takvo da se ne prljaju ni cipele ni pantalone.

Duž staze je bilo nekoliko kontrolnih tačaka a na njima svega i svačega, vode, voća, i jabuka i banana, slatkih poslastica, čokolade, žitarica, žvakaćih guma (postoji proizvođač u ovom mestu), čak je bilo i suncokreta za grickanje u malim pakovanjima. Na stolu vaze sa cvećem i prigodnom rečenicom, ne možeđ da se ne osmehneš. Na kontrolnoj tački kod ribnjaka, u kafiću smo dobili bon za jedno piće. Staze odlično markirane tako da je gps služio samo da izbroji pređene kilometre.

Povratak vozom do mađarske Kelebije pa...ovaj put nije bilo peške, imao sam prevoz do kuće, sutra je novi dan a sa novim danom i novi izazovi.