Stolovi preko Maglica

Pre svega da se zahvalim ljudima koji su isti trek vec kacili ovde,po njima smo isli i dobro su nam dosli u situacijama kada smo se dvoumili kuda dalje. Elem, pre skoro 2 godine smo isti ovaj uspon otpoceli, ali zbog nedostatka vremena, nismo ga i zavrsili. Zato smo sada krenuli u nameri da ovaj put izdrzimo do kraja. Leti jeste duzi dan, ali nema se prakticno gde sakriti od vrucine, 90% treka je po putu ili stenama, a culi smo od iskusnijih da ima i zmija. Oko 9 smo krenuli na trek, preporuka je da se krene i ranije. Na Maglicu smo usnimili par fotografija i nastavili odmah dalje. Prvi odmor je bio na stenama iznad. Pogled je odatle jako lep, mada generalno taj dan nije bio reprezentativan, sunca gotovo uopste nije bilo, a u jednom trenutku je pocela da pada susnezica. Deo od samog Maglica, pa do prve tzv. zaravni je izuzetno naporan, i preporucujem da se odmara vise puta. Tu negde sam imao problem sa tehnikom,otuda prava linija na treku, ali je na tom delu markacija sasvim solidna, tako da ne bi trebalo da bude problema. Pre poslednjeg brda se skrene lagano udesno, markacije postoje, i tu predstoji deo koji nije naporan sto se tice nadmorske visine, ali jeste po pitanju nagiba terena, stopala su vam gotovo na svakom koraku okrenuta nizbrdo. Odmor ide cim izadjete na kolski put, ali to traje tek 300m, a zatim krece staza uzbrdo kroz sumu, a i trek je proradio. Taj deo je konstantan uspon, i kada je lisce klizavo moze biti izuzetno naporan. Posle sume ponovo na kolski put,uzbrdo i stizete do zaravni, na levom delu je kucica sa cesmom pored, zimi naravno nema vode. Brdo iznad je vrh Ciker, ali mi nismo namerno hteli preko njega, jer zapravo nema potrebe, vec udesno na kolski put. Kolskim putem skoro 2 km (sa skretanjem preko jednog brdasca,mada moze i tu da se nastavi putem,malo je samo duze) stize se do podno Usovice. Tu je vec poceo da pada i sneg, a na stranama brda ga je bilo oko 25 cm, tako da je sam uspon do vrha potrajao. Na samoj Usovici je duvao jak vetar, sneg je pojacao, tako da smo resili da ne odmaramo,vec da krenemo nazad. Ako je uspon jedan od napornijih uspona u celoj Srbiji, silazak je avantura za sebe! Naime,trek po kome smo isli nema bukvalno ni jednu markaciju. Silazi se kroz sumu,zatim preprecite preko kolskog puta,a onda kombinacija livade i sume (oprez,nama je teren bio jako klizav,a tu ne pomazu ni Vibram djonovi). Kada i to predjete, stizete do grebena. Greben je gotovo do kraja treka, ponovo oprez jer klizavo kamenje moze biti jako opasno. Staza se relativno lako prati, ako je i izgubite samo se trudite da uvek budete na najvisoj tacki. Prateci bedem stizete do brega Klecak,i tu pocinje strmoglav silazak. U jednom trenutku, kada smo stigli do najnizeg brega iznad pruge, smo omasili trek, a nazad nije moglo, tako da smo, nogama vec potpuno izmucenim od napora,uz pomoc drveca,siblja i trave, nekako uspeli da improvizujemo stazu do pruge. Nekih 300 m odatle je i pesacki most preko Ibra i prakticno kraj treka.
Kao neko ko je peo Midzor (zimi), Trem, Siljak na Rtnju,mogu da kazem da je ovaj uspon najzahtevniji u Srbiji. Staza je cesto stenovita, ima delova koji su pod konstantnim nagibom, a par deonica predstavljaju neprekidno smenjivanje nizbrdice i uzbrdice. Razlika u nadmorskoj visini na treku je velika, ali imajte u vidu da trek nekih 1,5 mozda i 2 km nije radio, tako da je razlika i veca. Otud i ocena tezine. Verujem ipak da je izbor dana bio dobar,jer kise u penjanju nije bilo, snega samo preko 1100 mnv,a leti bi bilo izuzetno naporno za organizam zbog vrucine. U svakom slucaju,preporuka za svakog za obici.