Ramsko-zatonjska peščara

19.09.2020.
Udruženje Poželi želju
broj učesnika 78

Pun bus i uz njega jedan minibus sa 78 članova udruženja "okupirao" je naselje Ram do koga sa puta Požarevac-Veliko Gradište vodi uzan asfaltni put sa novim slojem asfalta. Parking kod prodavnice je takođe pripremljen za prihvat većih autobusa, to je neki moj prvi utisak po izlasku iz busa. Zakazana poseta tvrđave u 11 sati uz vodiča iz TO Veliko Gradište kome idu sve pohvale za ono što nam je o tvrđavi ispričao kao i za način na koji nam je to prezentovao.

Tvrđava je u ovako novom izdanju za mene bila gotovo neprepoznatljiva, tek poneki deo je bio nalik onom pre renoviranja. Ono što i dalje oduševljava je pogled na Duvan, širok kao more.

Pešačenje smo započeli sa platoa ispod tvrđave, stepeništem se spustili na obalu i onda putem uz obalu hodali nešto preko sat vremena do pauze na delu kada sunce i pesak polako preuzimaju primat. Uspon na Goricu, najvišu kotu peščare na 282 m sigurno nije nešto što će zadati muke iole ozbiljnijem planinaru, pešaku, ljubitelju prirode ali nisam bio jedini koji je u jednom trenutku pomislio da su Tri čuke na Staroj planini bile lakše dostižne prošlog vikenda nego antene na Gorici ovog sunčanog dana. Duboki pesak je pošteno izmorio sve, sreća pa je deonica uspona relativno kratka a nastavak pešačenja je već imao i travnate delove. Nagrada za uložen trud bio je prelep pogled na Dunav sa stena na uzvišenju nešto ispod vrha.

S obzirom da smo se zadržali nešto duže na ovom lepom vidikovcu odlućio sam da malo skratim stazu koja inače nije bila duga kako bismo imali dovoljno vremena za boravak na Srebrnom jezeru.

Sat i po na "srpskom moru" je brzo prošlo, svako ga je iskoristio onako kako mu je najviše godilo. U 18 h krenuli smo za Suboticu gde smo stigli nešto posle 22 h puni novih i lepih utisaka.

Marini želim srećan rođendan, bila je ovo akcija po njenoj želji. Ne zovemo se mi džabe Poželi želju.