Rajac: Lovačke priče, Ravna reka, PD Dobra voda, vrh Rajca, Lovačke priče

NAPOMENA: Zaboravila sam da isključim snimanje treka kada smo već seli u auto i vozili se nekoliko stotina metara. Trek se završava tamo gde i počinje - kod raskrsnice kod Lovačkih priča. Samim tim je u realnosti i kraći za oko kilometar.
***
Izuzetno zanimljiv i atraktivan trek, koji počinje od čuvenih Lovačkih priča na Rajcu. U početku, trek vodi izohipsom kolskim putevima, i veoma je izložen, te se ispostavilo da to baš i ne prija kada ste odabrali da planinarite najtoplijeg zabeleženog dana na Rajcu u godini. Da nismo imali kačkete, ne bi bilo dobro. Kada smo se konačno sklonili u šumu, ukazao nam se diverzitet ovog treka u svojoj celosti. Prvo smo se rashlađivali i pomalo kupali u bistroj vodi reke, što je bila savršena pauza nakon usijanih, kolskih puteva, i sklonište od zvezde u zenitu. A zatim, šuma je naprasno postala džungla. Krčili smo put kako smo znali i umeli, kroz zaraslu Amazoniju klisure Ravne reke. Sparina nas je mučila i jedva smo videli kuda idemo, jer su paprat i ostalo rastinje bili ponekad i iznad visine vrata, a mi smo oboje izuzetno visoke osobe. Bez obzira na to, markacije su bile fantastično vidljive. Baš kad smo izašli iz Amazonije i zapravo kročili na čistinu, do tada savršeno vedar, vreli avgustovski dan se pretvorio u oluju sa grmljavinom, pljuskovima, gromovima, a zaklona - nigde. Mokri do gole kože, sačekali smo kraj oluje, koju je, opet naprasno, zamenila stara vrelina, i u roku od 10 minuta nas potpuno osušila, taman na vreme za uspon kroz šumu do doma Dobra voda. Ovaj planinarski dom je savršeno mesto za dužu pauzu, nakon napornog, ali kratkog uspona kroz šumu. Odatle, sve je manje-više ravno do vrha Rajca, kroz poetične i predivne zatalasane staze iz bajke. Sa vrha Rajca, i još jedne pauze za slikanje, sve je nizbrdo do početke tačke, do koje se brzo stiže. Sve u svemu, proveli smo jedan naprosto savršeni planinarski dan, boreći se sa suncem, olujom, džunglom i usponima, uživajući u svakom koraku.