Ovčar, Ratkova staza

1. mart 2020.
Udruženje Poželi želju
Ovčar
37 učesnika

Nedelja je bila planirana za uspon na Ovčar. Ekipa u nešto izmenjenom sastavu, tri učesnice su odlučile da umesto uspona obiđu manastire a priključila su nam se trojica članova udruženja koji su svojim prevozom došli u Ovčar Banju u nedelju ujutro.

Za razliku od Kablara gde je za uspon birana najlakša opcija, za uspon na Ovčar odabrana je kondiciono i tehnički najteža staza, Ratkova staza. Zagrevanje je bilo pešačenje od doma preko železničkog mosta do tunela gde započinje staza broj 9.

Već prva dva tri koraka na stazi nagoveštavaju da će biti dinamično, naporno i zanimljivo pre svega. Znali smo da će biti tako pa se nismo mnogo iznenadili. Korak po korak lagano smo dobijali na visini. Priznajem, znao sam da ćemo se svi popeti, druge nam nije ni bilo, ipak mislio sam da će to ići nešto brže mada je i brzina relativna stvar. Na stazi ima nekoliko lepih vidikovaca na meandre Zapadne Morave što stazu čini još atraktivnijom. Na visini preko 500 m/nv je bilo snega tako da je ambijent bio još lepši jer je i nedelja bila sunčana pa smo zaista mogli da uživamo iako je staza bila prilično naporna.

Posle fotografisanja na platou ispod samog vrha i izlaska na vidikovac na grebenu gde se nalaze i pečati transverzale krenuli smo nazad ka Ovčar Banji. Na stazi do banje imali smo prilike da posetimo dva manastira, manastir Sretenje i manastir Sv.. Trojice i na taj način sadržajno obogatimo i drugi dan našeg boravka u Ovčarsko-kablarskoj klisuri.

Ni reči, ni fotografije a bogami ni video snimci ne mogu dočarati ono što svako od nas oseti i doživi na jednoj ovakvoj akciji ali i zapisane reči, i priložene fotografije uz napisani tekst i video zapisi koji se spremaju ostaće podsetnik na ovaj lep vikend.