Orovica

24. serptembar
Udruženje Poželi želju
Orovica
učesnika 49
vodič MIla M.


Orovica, nepravedeno zapostavljena u senci daleko poznatijih Ovčara i Kablara bila je naš cilj ove subote. Napuštamo bus kod prodavnice Ćira u naselju Tučkovo, par kilometara posle Ovčar Banje. Krećemo makadamskim putem prateći trek i oznake, markacije koje je postavio Ratko Rabrenović. Posle 500. 600 metara je odvajanje levo naniže ka kućama, desno se odvaja staza ka vrhu Šest. Spuštamo se levim putem do kuća, tražimo gde je najzgodnije preći Vrnčansku reku, prelazi se pet, šest puta sa jedne na drugu obalu, ništa strašno, reka je uska, nema mnogo vode. Prolazimo kroz jedan malinjak pa dolazimo do drvenog mostića, na drugoj obali pronalazimo put koji nas vodi uzbrdo do jednog zaseoka, nisam mu zapamtio ime (biće taj podatak kod Pere na filmu).

Odavde kreće uspon ka vrhu, do vrha još ima da se ide, staza je više nego lepa i atraktivna sa nekoliko vidikovaca i mesta odakle se pruža pogled na Ovčaru i okolnim vrhovima. Sa vidikovca Vlasenac vidimo put kojim ćemo se vraćati ka autobusu, deluje mnogo nisko i daleko ali kasnije, u povratku kada smo bili na tom putu isto tako deluje i vidikovac, daleko i mnogo visoko.

Posle uživanja na vidikovcu krećemo u završni deo uspona, najpre se stiže do lovačke barake, dalje do još jednog vidikovca, kamenitog, sledi ulaz u šumu i nešto strmiji deo uspona do samog vrha. Desetak metara niže od vrha je čistina gde je takođe tabla sa natpisom, nazivom vrha i visinom, zgodno mesto za grupnu fotku.

Spust ka već pomenutom putu vodi strmo nadole najpre šumskim putem pa zatim stazicoom koja se provlači između visokih četinara da bi završnica bila kroz visoku paprat ponovo do Vrnčanske reke koju mormo još jednom preći. Zaista lepa staza, mnogo lepša nego što su nam bila očekivanja.

Poslednja četiri kilometra su hod šumskim putem klisurom Vrnčanske reke. Obično hodanje putem nije neka preterano zanimljiva opcija, no, za ovaj put se to ne može reći, zaista je sve neobično lepo, retko posećeno, još uvek očuvano i čisto. Prolazimo odvajanje ka Kablaru i vrhu Šest i sa te strane, tu su i upozorenja da je staza strma, klizava, naišli smo i na Ratkov apel da se čuva priroda i ne baca smeće. Zaista bi bila velika šteta uništiti ovako lep kutak, nenarušen delovanjem ljudi.

Pešačenje smo završili na parkingu kod motela Merak hodajući poslednjih 400 metara uz asfaltni put.