Manastir Gornjak - Krupajsko vrelo

20. jun 2020.
Udruženje Poželi želju
broj učesnika 116

Manastir Gornjak - Krupajsko vrelo, staza preko sela Bliznak

Sa dva autobusa uz jedan defekt usput stigli smo sa 45 minuta kašnjenja u odnosu na plan isped manastira Gornjak. Ništa nam to nije remetilo, dan je bi9o sunčan, ni traga od najavljene kiše. Harizma, rekli bi neki.

Tačno u 11 sati krenuli smo dobro obeleženom stazom od manastira ka izletištu Čvarinac. Na ovom delu staze se sreću i izletnici, staza je dobro utaban, nasut put uz reku Mlavu. Od odvajanja staze ka Ježevcu više nema izletnika, na prvoj sledećoj raskrsnici Dejan je preuzeo vođenje grupe koja je fizički spremnija i koja će najpre da se popne na vrh Ježevac pa da se posle vrati na stazu ka Vrelu.

Ja sam poveo ostatak veći deo grupe, negde oko 90 učesnika stazom ka Krupajskom vrelu. Staza je i dalje vodila uz Mlavu sve do mesta gde se rečica Dubrašnica (negde piše Dubočica) ulica u Mlavu. Tu je trebalo pregaziti vodu i nastaviti dalje. Bilo je malo konfuzije po prelasku rečice jer se markacije nisu uočavala pa smo napravili nekih 550 m na pogrešnoj stazi. Srećom brzo pronalazimo pravu stazu i njome se penjemo uzbrdo pa dalje livadom do širokog kolskog šumskog puta.

Staza je markirana ali na nekim delovima se markacija slabije uočavaju a na dve tri raskrsnice sam uočio i markacije na delu gde po meni ne bi trebalo da budu ali s obzirom da smo imali i trek nije bilo većih poteškoća u praćenju i nalaženju pravog puta. Pre izlaska na asfaltni put prelazi se i potok, takođe treba malo zagaziti u vodu, ništa strašno.

Posle prelaska puta kod sela Medveđica sledi još malo penjanja ka Bliznačkom visu. Posle prolaska jedne usamljenje kuće i ulaska u dosta zaraslu stazu na jednom račvanju odlučio sam da odstupimo od treka i krenemo putem nadole. Nadao sam se da ćemo lakše izbiti na stazu ka Vrelu bez nekih uspona i većih napora za grupu. Nisam se baš usrećio sa ovim izborom, uteha je da je bar put bio svo vreme širokm makadamski i da je bar izbegnuta eventualno zarasla travnata staza ka vrhu. Na sve pretili su i crni oblaci i prve kapi kiše.

Kako obično biva, pametniji popušta, kiša je vrlo brzo prestala da pada a nama je preostalo samo da ispratimo put nadole i dođemo do našeg cilja, do Krupajskog vrela. Na poslednjim metrima nas sustiže i Dejanova ekipa tako da smo svi zajedno oko 19 sati bili na Vrelu.