Magleš

14. jun 2020. godine
zajednička akcija Udruženja Poželi želju i PD Jelenak, Pančevo
vodič na terenu Radojčić Dragan, PK Soko, Krupanj
ukupno učesnika 111

Magleš, jedna od planina u valjevskom kraju na koju moga noga nije kročila, bar ne na najviši vrh jer u zimu 2017, pokušaj uspona na Pali (1036 m/nv) je zaustavljen zbog nesrećnog slučaja, smrti jednog od učesnika na stazi, neposredno pred izlazak na sam vrh. Priznajem, posle mi se nije išlo, stalno mi je pred očima bila scena preminulog planinara.

Praveći plan za ovu godinu i pokušaj da sa Jonikom napravimo nekoliko zajedničkih akcija nametnuo je ideju da se dođe na Magleš u junskom terminu. On je davno bio, ja i pored lošeg iskustva ne odustajem lako od svojih ciljeva, popeti se na što više srpskih planina.

Ove godine sam uspeo da se popnem na Mučanj, došao je red i na Magleš, ajd kada sam već kod slova M da vidim šta još ima kada mi već dobro ide.

Moja prvobitna ideja je bila manja grupa, neki minibus sa 20 ljudi, Jonike isto tako, pa taman kada se spojimo biće jedna pristojna grupa koja može da se kordinira. Ne retko stvari ne budu takve kakvima ih planirate. Tako je bilo i sa Maglešom, i kod mene i kod Jonike. Čak 61 prijava na mom spisku i 50-ak kod njega, slutilo je to na žurku sa preko 110 učesnika. Srećom vremenske prognoze su bile povoljne, čak su se i obistinile, bio je lep dan, sunčan, kratkotrajna sitna kišica je trajala tek toliko koliko vam treba da izvadite kabanicu iz ranca, raspakujete je, stavite je na sebe i već kiša ne pada.

Kada grupa broji 111 učesnika sigurno je da ne ide sve kao po loju, bude tu razvlačenja, bude čestih pauza radi prikupljanja. Dragan je preuzeo vođenje grupe, meni je to prijalo jer sam mogao da se bar malo opustim i uživam u lepim predelima i pogledima na okolne planine. Završi deo uspona Dragan je prepustio meni, on je još uvek ne sasvim oporavljen od povrede pete odlučio da nas sačeka kod jedne vikendice ispod samog vrha.

Iako se Magleš ne nalazi često u repertoaru planinarskih vodiča po meni zaslužuje pažnju, činjenica jeste da sa vrha nema pogleda jer je vrh u šumi ali sve ostalo je bilo prijatno i pozitivno iznenađenje. Lepe šume, livade, pogledi, markacije, sve je doprinelo da se ružne uspomene od pre tri godine zaborave i da ovi novi, lepi utisci sada preuzmu primat.

Akciju smo završili na mestu gde su naši autobusi mogli doći po nas posle pređenih 15-ak kilometara lepe i zanimljive staze.