Lazarev kanjon

Lazarev kanjon je jedan od najlepsih kanjona u Srbiji. Svojom lepotom nas je osvojio jos na prvi pogled, a otada je proslo skoro godinu dana. Kada sam video da ne postoji pisani trek sa izlaskom na drugu,desnu stranu kroz kanjon, vec sam poceo da kujem lukav plan :) da bas tuda prodjemo. Trek smo zapoceli jako kasno, oko 11, sto nikako ne preporucujem, videcete vec zasto. Odmah smo obukli cizme, jer smo ocekivali vodu u kanjonu. Ona i jeste bila tamo, ali tek posle nekih 3 km pesacenja po kamenju i preskakanju palog drveca. Kad smo vec kod drveca, ono je istovremeno davalo draz i bilo najveca prepreka nasem kanjoningu. Kada smo konacno naisli na reku, kanjoning je dobio potpuno novu dimenziju. Narednih 5 km je daleko najinteresantniji deo puta, sastoji se od naizmenicnog hodanja kroz plitku vodu, zaobilazenja/preskakanja drveca, podvlacenja/penjanja po stenama, kao i degustacije ledene planinske vode. Zbog toga smo i krenuli u ovu avanturu, i to smo zaista i dobili. Vreme je bilo sasvim solidno, cak nas je 15ak minuta i sunce ogrejalo. Posle nesto vise od 8 km, dolazimo do poznatog razdvajanja, gde levo put vodi do Malinika i/ili korita reke Kovej,najmanje pritoke Zlotske reke, a desno, kuda i mi podjosmo, kanjoning prerasta u pravu avanturu. Vode gotovo i da nema, ali ima dosta snega, a ubrzo pocinje da pada susnezica. Kombinacija snega i palog drveca nam dosta otezava kretanje, pa vec zaboravljamo na slikanje i gledamo samo da se vratimo do mraka, mada vec kontamo da ce to biti prilicno nemoguce. Posle par kilometara dolazimo do jedine markacije na ovom delu, i znaka koji oznacava "Ponor". Par stotina metara iza njega primecujemo cistinu sa druge strane reke, i odlucujemo da okusamo srecu tuda, jer se mrak priblizava i kontamo da je u tom pravcu cilj. Avaj, u prelazenju reke zakoracismo pogresno i uletesmo u vodu koja je dublja od nasih cizama, cisto da avantura bude nezaboravnija :) uzbrdo uz cistinu, posle 700-800m cistog uspona, izbijamo na kolski put. Prateci put oko 2-3 km izlazimo na makadamski put. Dalje nije tesko, po makadamu 5 km, nailazimo prvo na vidikovac, sa koga se u ovo doba godine u 6 uvece gotovo nista i ne vidi, ali je prizor svejedno fascinantan, a zatim i na precicu koja ce nas odvesti do Lazareve pecine, odakle smo i krenuli. Ovaj deo staze je jako rizican, konstantan je spust, a mrak je prakticno vec bio pao, i zato bi i trebalo ranije zapocinjati ovakav trek. Ipak, malo po instinktu, malo i zahvaljujuci sto se markacije solidno raspoznaju na mesecini, izadjosmo na putic koji sluzi za prilazak vidikovcima iznad kanjona. Jos nekih 1.5 km i stizemo do kola, malo je reci umorni i iscrpljeni, ali zato prepuni utisaka. Staza je zaista fascinantna, ali prvenstveno zbog sigurnosti bi je, u ovo doba godine, trebalo zapoceti ranije nego sto smo mi to ucinili. Uz jos jednu napomenu za oprez, svaka preporuka, ljubitelji kanjona ovo ne smeju propustiti!