Kosmaj

28.2.2016.
PK Spartak Subotica
Kosmaj, Staza Gorštaka
vodiči na terenu Marko Živanović i Milica Jovanović (PK Gorštak, Mladenovac)
organizator akcije Zoran Vukmanov
Broj učesnika 51 (sa nama bio i Dragan Katić-Kale iz PK Vukan, Požarevac, a na stazi kod Belog kamena nas sačekao Nenad Radosavljević-Njuki iz PK Gorštak, Mladenovac)


Do polaznog mesta, autobuske okretnice u podnožju Kosmaja u selu Koraćica došli smo nakon četvoročasovne vožnje uz jednu polusatnu pauzu na benzinskoj pumpi. Iza mene je preležanih 36 sati u krevetu, muku mučim sa prehladom, sav sam nikakav, jedva stojim na nogama, nisam bio siguran da ću uspeti uopšte da krenem jutros a kamoli da predjem celu planiranu trasu. Po prethodnom dogovoru Marku prepuštam ćelo kolone, Milica će biti na začelju.

Tačno u 10 sati krećemo. Par stotina metara hodanja asfaltom pa sledi uspon ka Košutici. Lep vidikovac na 460 metara visine, malo mu fali pa da bude registrovan kao planinarski vrh. Kratak predah pa se mora dalje. Kako obično biva nakon uspona sledi spuštanje. Strmo nadole do puta, dalje se možda ni ne može. Vinogradi, ograde, čudan pogled čoveka koji verovatno nadgleda posed. Lavež psa, srećom nije bilo ono "dalje nećeš moći". Nekako je Marko pronašao prolaz (da se ne lažemo iz drugog pokušaja) i spustio nas do potoka gde smo se ponovo uključili u markiranu stazu. To je planinarenje koje ja volim. Neizvesno, puno iznenađenja.

Staza nas iz potoka blago uzbrdo dovodi do ostataka manastira Kasteljan. Razgledamo zidine manastira, slikamo se u 100 poza, ko je ogladneo taj doručkuje. Sve u svemu opušteno, bez gledanja na sat.

Kada smo se namerili krenuti dalje čekao nas je dug uspon, ne mnogo strm ali je trebalo savladati oko 200 metara visinske razlike do spomen kosturnice. Predeo lep, već u bojama proleća sa puno lepih cvetića. Uz te lepe boje nekako mi je lakše bilo da se popnem do vrha. Kod kosturnice nas je sačekao još jedan član "Gorštaka" moj poznanik još sa Tara maratona Nenad zvani Njuki. Baš prijatno iznenađenje za mene.

Kratka pauza, čim se malo duže sedi oseti se hladnoća, idemo dalje ka manastiru Tresije. Ovde se srećemo sa planinarima iz Aleksinca i Smederevske Palanke. Tako izmešani penjemo se ka spomeniku stazom koja vodi ispod samog vrha Kosmaja gde je pristup zabranjen. Psi koji laju jasno daju do znanja da je to zabranjena teritorija za nas. Na spomeniku grupnom fotografijom obeležavamo ovaj neplanirani susret. Ima nas skoro kao na nekoj tradicionalnoj akciji :-)

U nastavku, po prethodnom dogovoru Marko malo modifikuje stazu i vodi nas ka manastiru Pavlovac kraćim putem. Kraće jeste ali ništa manje lepo nije tako da i na ovom delu možemo maksimalno da uživamo. Još jedna pauza kod manastira, nešto se nikom ni ne žuri. Do našeg autobusa preostaje nam još samo desetak minuta laganog pešačenja.

Nešto kraća ali veoma živopisna staza koja je u nepunih 14 km imala mnogo toga da pokaže. Hvala domaćinima na pomoći u realizaciji ove akcije