Klisura reke Gradac (kružna)

4. jul
udruženje Poželi želkju
učesnika 55
vodič Zoran V.

Polazna tačka našeg pešačenja bila je kod manastira Lelić gde smo stigli posle nepunih 5 sati vožnje autobusom iz Subotice uz dve pauze (Petrol pumpa Stara Pazova, i Petrol pumpa na ulasku u Valjevo).
Krećemo na pešačenje nakon polučasovnog obilaska manastira, najpre asfaltnim putem dobro markiranom stazom. Posle desetak minuta hodanja odvaja se put levo nasut tucanikom. Pratimo i dalje markacije, naša planirana trasa se ne poklapa sa markiranom stazom, odlučujem da batalimo naš plan i krenemo prateći oznake, siguran sam da vode tamo gde želimo stići.

U jednom momentu nakrako napuštamo markiranu stazu i krećemo logikom nadole, užom stazicom kroz šumu povremeno preskačući žičane ograde za stoku. Ponovo izbijamo na širi put gde nalazimo markacije. Uskoro se već čuje žamor, to su članovu Džepova prirode koji su krenuli nešto pre nas na stazu.

Silazimo do izvora reke Gradac, hladna voda, lepa priroda, prosto mami svakoga da tu provede neko vreme. Uskoro stiže i grupa planinara kluba Avanturisti sa vodičem Borisom. Prepuštamo im mesto na izvorištu reke a mi krećemo dalje stazom ka manastiru Ćelije.

Usput pravimo nekoliko pauza, što kraćih, što dužih, ne zna se koje je mesto lepše i privlačnije za uživanje. Saglasni smo da je kisura Gradca jedno od lepših mesta i da pomalo zavidimo valjevskim ljubiteljima prirode na ovom blagu.

Posle obilaska manastira Ćelije sledi uspon do puta, idemo stepenicama, ima ih 930 i njima se skraćuje put do manastira do glavnog asfaltnog puta. Savladati oko 150 metara uspona na nepunih 600 metara dužine sa 930 stepenika zaista je nesvakidašnja avantura.

Završni deo našeg pešačenja je bio možda manje zanimljiv ali sa nekoliko lepih pogleda na Valjevo i venac Valjevskih planina sa Strmne gore. Seoskim putevima ponovo smo došli do manastira lelić i posle nepunih 14 km završili naše pešačenje.