Jelica: Selo Banjica, Stjeničko okno (Stjenička prerast), pećina isposnica Sv. Jovana, Crna stena, manastir Stjenik

Bila sam iznenađena atraktivnošću i raznolikošću ovog treka. Na dan dočeka Nove godine 2023, zaputili smo se iz Beograda ka selu Banjica, gde je početna tačka ovog treka po planini Jelici. Na ovoj planini sam bila pre skoro 15 godina, na veoma neinventivnom treku sa planinarskim društvom, i imala veoma negativno iskustvo u organizacionom smislu, nakon čega sam zapravo počela da planinarim nezavisno, sa prijateljima, i nikad više nigde nisam otišla sa grupom. Slučajno sam nabasala na trek koji mi je delovao veoma interesantno, pa sam rešila da zanemarim pređašnje iskustvo sa Jelicom kao nezanimljivom planinom i dam joj drugu šansu, i veoma mi je drago što sam to uradila.

Trek počinje iznad sela Banjica, na raskrsnici, kod trafoa. Zgodno je kola ostaviti na zemljanom putu, a krenuti na trek asfaltom uzbrdo. Posle oko jednog kilometra, sa desne strane ćete videti markaciju za skretanje oštro desno u šumu. Uspon se nastavlja uporno i jako, i nakon oko dva kilometra od početka treka, tokom kojih ćete popeti oko 300 visinskih metara, doći ćete do odvajanja ka Oknu. Nikome bez iskustva u kretanju tehničkim stazama ne savetujem da penje ovaj smer. Dug je svega oko 250 metara, ali liči na malu via feratu, i ima eksponirane delove, čak i vertikale osigurane sajlama. Spust je istim putem i standardno je teži od uspona, tako da je potrebno iskustvo i čvrsta obuća da bi se ovaj smer popeo i spustio. Pogled kroz prerast je fantastičan i vredi truda. Nakon fotografisanja, idete nazad istim putem do odvajanja za Okno, i nastavljate dalje stazom koja je i dalje odlično markirana. Uskoro stižete do pećine isposnice Svetog Jovana, koja je opet atrakcija za sebe. Staza je posle Okna umerenija, i više nema jakih uspona poput prva dva kolometra. Trek uskoro prelazi na šumski put, koji prija kao odmor posle teže deonice, ali ubrzo napušta put i silazi na levo, strmo na dole kroz šumu. Ovde više nećete imati markacije, a ni stazu. Potrebno je da sami nađete svoj put sve do rečice u dnu male kotline, ali slobodno pratite trek jer mislim da smo mi našli veoma optimalan put i prešli reku samo jednom, na mestu gde je laka za preći. Takođe smo se nakon prelaska reke lako i uspešno opet našli na stazi koja vodi ka manastiru Stjenik. Staza je neko vreme lepa i živopisna, ali kako se izađe na šumski put, tako počinje pakao sa blatom. Putevi su razrovani jer teška mehanizacija tuda vuče drvo ka manastiru, i u pojedinim delovima morate ići kroz blato do članaka, jer bukvalno ne postoji drugi način. Ovde je ključno imati dobre gojzerice na nogama. Mučili smo se par kilometara sa jezivim blatom, jedva ostajali na nogama, a zbog kratkog dana već je pao mrak i kroz blato smo se probijali uz pomoć čeonih lampi. Opet, ovde je jako važno imati dobru lampu, ako idete kada su dani kraći. Nakon nekog vremena koje se činilo kao večnost, stigli smo do manastira i donekle oprali cipele teške po par kilograma u rečici. Od manastira smo nastavili uzanim, asfaltnim putem, a Mesec i zvezde su toliko sijali da smo ugasili lampe i hodali sve do kola pod njihovim svetlom. Blato smo brzo zaboravili, i bili presrećni zbog ovog atraktivnog i živopisnog treka kojim smo dočekali novu 2023. godinu.