Harom hatar TT

08.04.2017.
Fulopszallas, Mađarska
Trasa: Fülöpszállás - Kossuth L. u. - Mártirok u. - Kiskároly-híd - Láprét - Kolon-tói övcsatorna - Kovács major - Csonka-torony - Soltszentimre - Hármashatár - Reveczke halom - Matyó tanösvény - Kolon-tó újkotrás - Kolon-tó madárvárta kilátó - Kolon-tó tanösvény - Izsák lovaspálya - Battyhány u. - Városháza - Kossuth u. - Vasút u. - sárga jelzés - Balogh-hegy - Biczó csárda - Fülöpszállás bekötőút - Fehér-híd - Jókai Mór u. - Fülöpszállás IKSZT
Kotizacija 1000 ft
vemenski limit 13 sati

Noćnim vozom stigao sam već pre pola pet u Fulopszallas, brzo pronalazim startno mesto pa se vraćam do parka ispred spomenika gde na klupi čekam da prođe vreme.
Satićak kasnije srećem organizatore pa ulazim za njima u prostoriju. Tačno u šest sati kao prvoprijavljeni krećem.

Prvi kilometri vode ulicama ovog naselja, kod groblja se napušta selo i put dalje vodi ka kanalu. Uskoro zemljanu podlogu zamenjuje travnata što mi donosi manje nevolje, trava je mokra pa ubrzo i moje patike i čarape postaju vlažne. Dalje se ide stalno uz kanal sve do prve kontrolne tačke. Narednih pet kilometara nisu doneli ništa novo, manje više sličan pejsaž sve do nailaska na KT 3 ostatke nekadašnje crkve iz 14. veka.

U nastavku se menja teren, postaje peskovit sa vinogradima, a prošao sam i pored dve-tri farme krava. Izlazak na asfaltni put i nastavak pešačenja do mesta Soltszentimre gde je u centru naredna kontrolna tačka. Ni tamo se ne zadržavam, nastavljam da držim jači tempo pešačenja sve do ulaska u šumoviti deo gde je pesak sve dublji i gde hodanje postaje teže. Na tromeđi tri mesta, organizatora ove akcije je naredna KT, tamo se odvaja staza od 25km ka cilju.

Ja nastavljam dalje i ulazim u pravi saharski predeo, peščane dine se uzdižu jedna za drugom, pesak je sve dublji a ja sve umorniji. Na usponu na Matyo halom zastajem da pojedem nešto. Vreme je bilo, 20 km je iza mene, tek nešto više od tri sata hodanja. Nakon predaha idem ka još jednoj peščanoj dini, na samom vrhu je reviziona kontrolna tačka gde perforiram prolazak.

Nakon izlaska iz zone peska dolazim do obale Kolon jezera, pravog rezervata ptica, podseća mnogo na Ludaško jezero. Na vidikovcu je sledeće kontrolna tačka gde se zadržavam malo u prijatnom razgovoru sa kontrolorima. Put dalje vodi obalom jezera, jedna duga i ne mnogo dinamična etapa. Ponestaje mi vode, nikako da stignem do Izsaka, mesta u kome je naredna KT i gde planiram da obnovim zalihe tečnosti u prodavnici. Okolo naokolo i nekako stigoh u Izsak. Brzo overavam prolazak i jurim u prvu prodavnicu. Dvadesetak minuta sam se zadržao na jednoj klupi, usput sam skinuo mokre čarape i ustanovio stanje mojih stopala. Biće veselo do kraja.

Biciklističkom stazom izlazim iz Izsaka, nastavljam tvrđim peščanim putem koji se ponovo pretvara u uspon na još nekoliko peščanih dina od kojih je ona poslednja, Balogh hegy ujedno i kontrolna tačka. Do cilja preostaje tabananje uz asfaltni put u dužini od oko 4 km i konačno ulazak u cilj nakon 10 sati i 30 minuta hodanja. Moglo je brže da nisam od Izsaka stajao često a razlog je bio što sam shvatio da na voz u pola četiri neću stići a naredni je tek bio u pola šest.

Vozom u pola šest krećem ka granici, voz saobraća do Kelebije, mađarskog pograničnog mesta udaljenog oko 7,5 km od mesta gde se ulazi u Srbiju. Tih 7,5 km sam naravno prepešačio jer drugog načina nisam imao kako doći kući. Kako mi je to uspelo ni sada mi nije jasno. Sve u svemu jedna zanimljiva subota, nesvakidašnja.