Fruška gora, Vrdnik

15. jun 2019.
Udruženje Poželi želju
Miris lipe na Fruškoj gori
vodič na dužoj stazi Milenko, kratku stazu vodio Zoran
broj učesnika 49, duža 12, kraća 37

Još jedna akcija udruženja na Fruškoj gori, još jedna akcija koju je osmislio MIlenko koji je ove godine zadužen za fruškogorske avanture. Milenko je akciji dao naziv "Miris lipe na Fruškoj gori" i za akciju je kao i za većinu drugih akcija u organizaciji našeg udruženja bilo veliko interesovanje.

Krenuli smo od Vrdnika, parking kod manastira, po vrelom jutru hodamo ulicama Vrdnika, mami natpis "bazen 300 metara" ali mi smo nastavili ka etno selu gde se uveliko gradi novi hotel, prašina i prolazak radnih mašina nas poteruju da što pre pređemo tu deonicu. Kratka pauza na kapiji etno sela i već hitamo ka hladovini, ka stazi koja nas vodi ka Vrdničkoj kuli. Sa hladovinom su stigli i komarci, sunce već nemilosrdno prži na delu oko same kule, svako je sebi našao neko zgodno mesto za dorućak.

Posle kraće pauze i doručka istim putem smo sišli ponovo na put i ubrzo prešli na stazu koja preko Popovog brega vodi ka planinarskom domu Zmajevac. Staza je markirana ali pomalo zarasla, u jeku diskusije da li treba da se plaća ulaz u NP ili ne, ovakve staze daju odgovor, ne treba dok se staze ne održavaju kako valja. Hrpa smeća na samom izlazu sa staze na grebenski put samo potvrđuje tu moju misao. Na Zmajevcu duži odmor, radi i restoran pa se može i rashladiti uz hladno piće. Tu je grupa podeljena na one koji će sa Milenkom na nešto dužu stazu i one koji će krenuti na kraću stazu. Većina je ovaj put odabrala kraće pešačenje.

Nastavak kraće staze koju sam ja vodio je bila grebenom, maratonskom stazom pored spomenika Stamboliću i mesta gde je Reza preminuo do staze koja od izvora Zvečan vodi ka Lazinom viru. Tom stazom smo nastavili najpre strmo nizbrdo do potoka pa prateći potok i boreći se sa komarcima do Lazinog vira. Bilo je tu i manjih nezgoda za mene, srećom bez većih posledica.

Pauzu na izletištu Lazin vir smo malo skratili, komarci su bili dosadni a većina je već mislima bila na bazenu u Vrdniku ili pak sa haldnim pivom ili pepsijem u ruci ispred lokalne prodavnice. Do kraja smo stigli hodajući nešto dužom varijantom, prateći oznake evropskog pešačkog puta a ne stazom pored groblja. Tako je to kada se ne pazi na času.

Ubrzo posle nas stigla je i grupa sa duže staze, takođe puna utisaka i doživljaja. Bila je ovo još jedna uspešna akcija udruženja.