Fruška gora, 9. kolo Vojvođanske treking lige

29.10.2016.
Vojvođanska treking liga
KUP Fruške gore
organizator PSD Železničar, Novi Sad
broj učesnika 106

Poslednje kolo VTL održano je na Fruškoj gori u subotu 29. oktobra, istog dana kada je na istom mestu u isto vreme bio start i 2. Jesenjeg maratona u organizaciji istog planinarskog društva. Moram priznati da ovakav slučaj još nisam doživeo, znam da ima ne retko prilika da neki drugi klub u isto vreme organizaciju neku svoju akciju čisto "da komšiji crkne krava" no da isto društvo organizuje dve slične manifestacije na istom mestu istoga dana zaista nisam nikada ni video ni čuo.

Bez obzira na sve okolnosti Planinarski dom Železničar i plato ispred njega bili su mesto gde se okupio poveći broj planinara i ostalih zaljubljenika i zaluđenika maratona i trekinga. Maratonci su imali privilegiju da formalnosti oko prijave obave u domu, dok su trekingaši, valjda žilaviji, imali mogućnost da sve formalnosti obave na stolu ispred doma. I jedni i drugi su bili tačni pa su u 9 sati startovane obe manifestacije zajedno.

Već posle 400 metara trekingaši skreću levo a maratonci desno. Iako mi se učinilo da je znatno veći broj otišao desno ubrzo sam uvideo na baš i nije tako. Bilo je i onih levo opredeljenih podosta. Staza dobro poznata, maratonska, markirana crvenim srcem, lako se prate markacije koje nas posle prelaska puta dovode do planinarskog doma pod Glavicom, zatim preko Astala do Tv tornja koji je na trekingu ujedno bio i prva kontrolna tačka. Kratak predah, odluka da se danas je žuri doprinela je da možemo da ubrzo posle Tv tornja priuštimo novu pauzu u Info centru na Iriškom vencu i da se zagrejemo čajem ili već nekim drugim toplim napitkom.

Pošto je mala staza trekinga bila u stvari staza istočnog pripravničkog maratona svi smo se složili da nam je to za danas malo pa smo malo produžili pešačenje i nastavili do skretanja za izvor Zvečan. Strma staza nizbrdo mogla je da znači samo to da će i uspon od izvora ka cilju biti isto tako strm ali uzbrdo. No, planinari pa i trekingaši se valjda po tome razlikuju od običnog sveta, idu i gore i dole a često ne znaju zašto. Ili pak znaju? Lep jesenji ambijent nije nam dao da razmišljamo o opravdanosti našeg goredoliranja. Korak po korak i već smo ponovo na grebenu kod Vage, još dvadesetak minuta i eto nas na asfaltu, tu je i naš bus, presvlačimo se i ovde isključujem svoj gps. Preostalih 400 metara do cilja idemo bez snimanja trase ali u čistim patikama.

Fotografije preuzeo sa FB profila Manić Ivana i Deleta