Fruška gora (3. etapa transverzale)

Fruškogorska transverzala
Beočin selo - manastir Beočin - Pavlasov čot - Crveni čot - Osovlje - Orlovske stene - Andrevlje

Etapni prelazak trase Fruškogorske transverzale započeli smo tamo gde smo završili prethodnu etapu, na autobuskoj okretnici u Beočin selu.
46 učesnika krenulo je po lepom sunčanom danu ka manastiru Beočin. Dalje preko rasadnika (tu smo koliko mi se čini na kratko napustili zvaničnu trasu transverzale) ulazimo u kontra maratonsku stazu koja vodi najpre uzbrdo pa zatim malo i nizbrdo (što me nikako nije obradovalo) ka Pavlasovom čotu. Naravno da posle nizbrdice dolazi još strmija uzbrdica. Ipak, bez većih poteškoća cela grupa stiže do grebena odakle se ubrzo dolazi od piramide na Pavlasovom čotu.

Iako nije kontrolna tačka na transverzali Pavlasov čot je značajna tačka na Fruškoj gori. Ovih dana vredni planinari iz PSD Poštar Novi Sad rade na uređenju ove kote. Videvši objavu na FB o sadnji lovor višnje oko piramide i potrebe da se ista zaliva da bi se primila obećao sam Milanu Breberini, nosiocu ovog posla da ćemo u nedelju poneti po flašu vode i zaliti ove zasade. Obećanje je ispunjeno a činjenica da smo se na vrhu našli sa MIlanom, Sinpetom i Sonjom samo je uvećala radost i lepotu nedeljnog dana.
Poželeli smo da se lovor višnja primi i da Pavlasov čot bude zaista reprezentativno mesto kako bi sva mesta na Fruškoj gori trebalo da izgledaju.

Nastavili smo dalje, prelazimo put i stižemo do Crvenog čota. Najviši vrh Fruške gore, nema ničeg što na to ukazuje, trebalo bi da se uredi i ovde jedan kutak koji bi posetiocima pružio informaciju o tome gde se nalaze.
Šta reći tek za Osovlje? Osim uspomena ništa lepo. Na zidu se još uvek vidi natpis 65 km, koliko li sam samo puta sedeo na terasi i gledao u te brojke, odbrojavao koliko još ima do kraja, do Popovice, do cilja velikog istočnog maratona.

Od Osovlja još malo uspona do Orlovih stena (nekada se koristio naziv Orlovac koliko me pamćenje služi). Malo fotkanja, malo odmora i uživanja i ulazimo u drugi deo staze. Vidi se da je taj drugi deo ređe posećen, staze su manje ugažene, ima dosta grana, opalih stabala, markacija ima, čak mi deluje da su dosta sveže ali ponegde se teže uoče od lišća i granja. Prelazimo maratonsku stazu i strmim spustom dolazimo do doline kestenova i nekadašnjeg planinarskog doma Stranputica, sada gomile dasaka i šuta. Kakva šteta.

Dalje nas put vodi ka Testeri, grupa odlazi do jezera, ja neću, ja pratim trasu transverzale i zamalo ostajem bez cipele. Živo blato me izuva, srećom uz pomoć prijatelja nekako izvlačimo cipelu iz blata i pronalazimo prolaz levo od puta kroz visoku travu. Put je i dalje blatnjav ali prohodan. Krivudavim stazama konačno stižemo do asfaltnog puta i Andrevlja.

Osveženje u restoranu i polazak kući, Nastavak sledi na jesen.