Cni vrh Jagodina

Boravak u Jagodini svakako sam hteo iskoristiti za uspon na Crni vrh, vrh koji mi izmiče godinama a nalazi se na listi želja.
U svoj gps ubacujem trek Milana iz Rume, znam čoveka, verujem u trek koji je postavio. Trebalo bi da je i staza markirana pa problema ne bi trebalo biti.
Od Gornjeg Štiplja biram kraću ali strmiju stazu za dolazak do planinarske kuće pod Crnim vrhom. Dobar izbor, markacije na mestu, staza prohodna, dan lep.
260 metara uspona na 2 km su sasvim dovoljni da se zadišete i oznojite. Na platou isped planinarske kuće zatičem Fureta, znam ga sa tabora planinara na Beljanici.
45 minuta ćaskanja, Fure mi daje instrukcije kako dalje do Kalenovačkog vrela, ja se uzdam u trek i gps.
Uspon do kote 705 nije bio problematičan, markacije su jasno uočljive, prolazi se uz ogradu vojnog objekta koji je na samom vrhu, na 708 metara viskom Crnom vrhu.
Po Milanovom treku kota 705 bi trebala da je posle prolaska ograde, po njegovom opisu kod antene nekog od brojnih predajnika, tamo je i zatičem i ucrtavam ovu izmenu na svoj trek.
Odmah posle kote 705 je vidikovac na okolne planine, trek pokazuje nekako levo ali ja se uzdam u markcije kojih ima i dalje na stazi koja se strmo spušta nadole (tako mi je i Fure objašnjavao).
U jednom momentu markacija više nema a nema ni staze, sve je uraslo u šipražje. Još niže čujem lavež psa. Znam da sam tu negde ali opet nisam tamo gde bi trebalo da jesam.
Krećem nasumicce kroz šumu, želja mi je da stignem do mesta gde je Milanov trek, probijam se povremeno kroz kupine koje me pošteno grebu, naravno da sam u majici kratkih rukava kao i bermudama, dakle uopšte nisam obučen kako bi trebalo.
Stižem na trek, nema ni tu staze, čak je i tu dosta zaraslo. Biram mesto gde je najbezbedniji prolazak, izbijam na livadu (posle mi Fure rekao da sam tamo i trebao doći), nailazim na puteljak, pretpostavljam da će me on dovesti na željeno mesto. Ponovo gubim stazu, srećom nešto niže čujem glasove i motor traktora, probijem se dole i konačno sam na putu i na treku, naravno tu su i markacije. Kako je sada sve jednostavno.
Stižem do izvora Glava voda, samo se umivam, srećem čoveka u prvoj kući u Kalenovcu, potvrđuje da sam na pravom putu i predlaže mi da se odmorim na vrelu.
Na vrelu perem noge, na kratko odmaram i nastavljam dalje asfaltnm putem ka Crnči, pošto još imam mmogo vremena do dolaska autobusa idem dalje, sledeće selo Siokovac je na 2,5 km, planiram stići do tamo i sačekati bus, no usput naislazi taksi tako da se vraćam takcijem do Jagodine.
Kratka staza, ne mnogo naporna ali zbog svega što mi se izdešavalo ispada da je bila teža od očekivanog.