Carska bara treking 30 km

Vojvođanska treking liga
Carska bara
11.06.2017.
organizator KP Zrenjanin, Zrenjanin

Trasa velike staze: Start pristanište - KT 1 Čuvarnica - KT 2 Etno salaš Mala Lujza - KT 3 Mlin - KT 4 Lukino selo

I ove godine visoka temperatura za vreme trekinga na Carskoj bari. Ipak i pored toga na startu se pojavilo 116 učesnika što je dosadašnji rekord kada je ovo kolo trekinga u pitanju. Start je bio za sve učesnike u 9.30 časova.

Krenuo sam opušteno, sa čvrstom odlukom da danas pređem veliku stazu dugu 30 km. Iako nisam imao nameru da forsiram malo me ponela atmosfera pa sam krenuo nešto brže nego što bi trebalo. Vrućina mi nije smetala, osećao sam se sasvim dobro, doručak mi je bio legao i mislio sam da ću bez problema izdržati celu stazu.
Išao sam sam, nije to loša kombinacija, ne moram mnogo da pričam, manje sam žedan i čini mi se manje se umaram kada idem ovako. Prvi kontakt sa Mitom na raskrsnici gde se od velike staze odvajaju mala i srednja. Bez dileme nastavljam pravo, okrećem se i osim dvoje učesnika ne vidim više nikoga iza mene.

Držim i dalje dobar tempo, dvojac iza mene me u jednom momentu pretiče i ja nastavljam iza njih sve do desetog kilometra gde je bila prva kontrolna tačka. Koristim priliku da se umijem i pokvasim kosu jer kape i slične stvari nikada ne nosim na glavi i nastavljam dalje. Deonica do KT 2 je za mene nova, ovuda još nisam prolazio. iskreno nije ni nešto spektakularna ali za pohvalu je da je staza koja je u stvari letnji put ka selu Belo Blato poravnat i da je samim tim i kretanje olakšano. Uz put je nekoliko lovačkih čeka, mora da ima i divljači o ovom kraju. Srećom danas osim trekera nema drugih živih bića na stazi i uz njenu okolinu.

Ulazim u Belo Blato, kontrolna tačka je ove godine izmeštena nekih stotinjak metara dalje (nažalost nisam zapamtio ime, pominju se neki konji ako me pamćenje ne vara). Stari poznanici i najverniji trekingaši Ljuba i Marija su na kontrolnoj tački. Kratak predah, pijem dve flašice vode i već hitam dalje. Prevlakom između dva jezera Joca i Mika staza vodi ka narednoj KT kod Mlina. Rascvetali lokvanji su lep motiv za ljubitelje fotografije. Staza možda na prvi pogled slabije obeležena ali kada se bolje pogleda i nema nekog razloga za češće postavljanje crveno belih traka jer praktično i nema drugog puta osim tog po kom se krećem. Pri samom dolasku na KT 3 prestižem grupu planinara koja lagano pešači nekom svojom stazom.

Na KT 3 Mlin ponovo predah samo za osveženje na bunaru, umivanje, kvašenje kose i overa učesničkog kartona (koji je u ovoj formi sasvim dobro rešenje za one koji već bolje poznaju staze trekinga na Carskoj bari). Teren je manje više sličan sve do ulaska u samo Lukino selo gde se izbija na asfaltni put i njime ide do centra (ili bolje rečeno do prekoputa crkve) gde je u debeloj hladovini poslednja kontrolna tačka za danas. i ovde ima osveženja, vode, limuna, kolačića...bunara ili česme nema, a ja maštam o hladnoj koka koli. Umivanje i kvašenje kose rešavam ubrzo na ulici, jedan domaćin poliva baštu i deo ispred kuće, mlaz hladne vode prija. Prolazak pored zatvorene prodavnice samo pojačava želju za hladnim gaziranim pićem a ujedno nameće pitanje zar ne bi tu mogla biti kontrolna tačka ubuduće, naravno i da prodavnica radi dok ima učesnika na stazi.

Asfaltom tabanam u društvu Jelene iz Rume tj, Sremske Mitrovice, do cilja nema mnogo, sada sam već sasvim siguran da sam prešao uspešno veliku stazu na Carskoj bari. Domaćinima sve čestitke za organizaciju kola, što se mene tiče bilo je sve više nego dobro. Saznajem i da je broj učesnika veći nego ikada do sada tako da je uspeh domaćina i sa te strane potpun. Uz hladnu koka kolu i riblju čorbu završavam današnje učešće na kolu Vojvođanske treking lige.