Beljanica - kružni hajking 2 dana (sa spavanjem u šatoru)

Vikend naselje Debeli potok - Busovata - vrh Beljanice - silazak preko Raškove livade i Jelovog potoka - Debeli potok
Napomene:
1. Istražujući trekove na Beljanici pogodne za dvodnevni hajking sa šatorom i rančevima od po 8-10 kg odlučili smo se za ovaj trek koji smo preuzeli sa sajta Staze i bogaze:
http://www.stazeibogaze.info/2011/01/05/beljanicka-reka-raskova-livada/
Preuzeti trek smo modifikovali tako da skratimo 10-ak km hodanja kroz kanjon Resave na početku i na kraju, i taj deo smo prešli autom.
2. Naš trek je naknadno korigovan u Garmin BaseCamp-u, pri čemu su se poremetili podaci vezani za trajanje i datum snimka. Snimak je od 11. i 12. septembra 2020. a trajanje snimka je oko 31 sat (sa noćenjem).

Na put smo krenuli kolima dan ranije iz Beograda, da bismo obišli Resavsku pećinu, kasno ručali u jednom od restorana kod vodopada Veliki buk i oko 18h stigli makadamskim putem do vikend-naselja kod Debelog potoka u kanjonu Resave, gde smo parkirali auto i prenoćili u šatoru. Rutu od vodopada Veliki buk do početka treka kod vikend-naselja Debeli potok (8 km) možete pogledati ovde:
https://www.wikiloc.com/car-trails/veliki-buk-debeli-potok-56627555

Naše pešačenje počinje sutradan oko 10h a trasa podrazumeva hodanje južnim podnožjem planine uz Resavu, uspon na vrh Beljanice severoistočnom, a potom silazak južnom stranom. Sve pretežno makadamskim i zemljanim putevima sa laganim i dugim usponima i spuštanjima izuzev na nekoliko mesta gde su nagibi veći, pre svega prilikom silaska sa grebena.
Prvi dan smo krenuli sa nadmorske visine od oko 500 m i za 7 sati (uz 2 pauze od ukupno sat vremena) prepešačili oko 18 km do doline Busovata koja se nalazi na oko 1000m nadmorske visine. Tokom prvih 8 km nagib puta je skoro neprimetan. Nakon toga počinje blagi uspon kroz bukovu šumu koji postaje nešto ozbiljniji pred samo izbijanje na greben Kurmatura (oko 970 m n.v.). Sa grebena se trek spušta za oko 200 m n.v. do reke Busovate nakon čega sledi još oko 4 km relativno blagog uspona kroz bukovu šumu do doline Busovata. Ovu dolinu odlikuju prostrane livade i pašnjaci, kao i korita dve reke ponornice od kojih nas je jedna snabdela vodom za sutrašnji nastavak pešačenja. Na pašnjacima slobodno tumaraju krave i konji, te smo za podizanje šatora pronašli mesto za koje smo mislili da im nije na putu :) - jedno zaravnjenje na uzvišici iznad katuna koji se može videti i prilikom ulaska u dolinu.
Sutradan nas je sunce probudilo oko 7h, a krave su stigle oko 8h. Bile su radoznale i druželjubive i nije im bilo pravo što smo branili rančeve i šatore od lizanja i balavljenja pa su nas u roku od pola sata uz glasno negodovanje oterale s livade. Dugi dan hajkinga prešli smo nešto više od 17 km za 8 sati (uz 3 pauze od ukupno sat i po). Dan počinje povlačenjem iz doline Busovata nazad na makadam kojim do vrha Beljanice (1339 m) vodi relativno blag uspon dug oko 5 km. Odatle trek vodi oko 3 km preko centralne visoravni planine do južne strmine. Ovde treba obratiti pažnju jer se sa "glavnog" puta koji ide preko visoravni u jednom trenutku na oko 2 km od vrha skreće na manju stazu desno da bi se izbilo na južnu strminu kojom se spušta na Raškovu livadu. Iako je to napomenuto i u treku koji smo pratili, mi nismo bili dovoljno koncentrisani pa smo tu omašili put, a onda se kroz šipražje, kamenjar i jelove šumarke vratili na trek. GPX fajl smo u tom delu naknadno korigovali tako da odgovara izvornom treku, ali svakako obratite pažnju na taj deo puta bilo da skidate i pratite ovaj ili izvorni trek koji je linkovan na početku teksta.
Od južnog odseka planine veoma strmom stazom od nekoliko stotina metara silazi se na valovitu Raškovu livadu preko koje putem po slobodnom izboru (nema puta) treba da stignete do katuna koji se vidi pri dnu livade na desnom kraju. Od katuna vodi put kroz šumu oko 6 km blagim spustom do korita Jelovog potoka. Ovaj deo puta bio nam je najmanje zanimljiv, ali nam je odgovarao zbog blagog nagiba s obzirom na akumulirani umor u nogama i težinu rančeva. Mesto gde se izbija u dolinu Jelovog potoka idealno je za odmor i osveženje, a mi smo tu obnovili zalihe vode. Sredinom septembra potok je mogao da se pregazi bez kvašenja nogu, a potrebno ga je preći na dva mesta. Put se u dolini potoka na jednom mestu račva, pa treba krenuti levim putem uz potok da bi se izašlo na makadam kanjona Resave iz kojeg smo krenuli. U tom delu dužinom oko 1.5 km ide se kombinovano koritom potoka i uništenim putem koji izgleda kao da ga je voda odnela, sve do izlaska na makadam odakle je preostala još kratka šetnja nazad do vikend- naselja.
Područje Beljanice predstavlja jedan od najvećih rezervoara pitke vode u Srbiji. Mi smo nosili 1.5 l vode po osobi plus 2 prazne flaše za tehničku vodu po 0.75 l. Svom potrebnom vodom za piće, umivanje, večere i kafe snabdevali smo se usput iz potoka i izvora. Prvi dan od vikend-naselja do doline Busovata vode ima gde god se okrenete, dok je za drugi dan preporučljivo natočiti svu potrebnu vodu u dolini Busovata.
Temperatura je (sredinom septembra) tokom dana bila prijatna (25-26 stepeni), a vreme sunčano. U visoravni na vrhu Beljanice duvao je hladan vetar, što je verovatno uvek slučaj. Noću je temperatura padala na 6-8 stepeni, uz veliku vlagu u nižem predelu (kod vikend- naselja).
Na trasi nema dometa, izuzev veoma slabog mts signala koji smo uspeli da uhvatimo na grebenu Kurmatura.
Planina je divna, bogata raznolikim predelima, šumama, vodom i fantastičnim pogledom sa vrha, a ova trasa ne zahteva nikakvu posebnu kondiciju niti spretnost. Jedina zahtevna deonica je strmi spust sa južnog grebena.