Beljanica

3. april 2021.
Udruženje Poželi želju
Vodič Tamara J.
Ukupno učesnika 20, jedan nije krenuo na uspon, preostalih 19 prešlo celu stazu. Sa nama bio jedan član Željezničara iz Niša

Posle duge vožnje, polazak iz Subotice u 4.30 h, dolazak kod pl. doma Suvaja u 10.10 h napuštamo minibus, kiša ispada, vremenska prognoza nam nije naklonjena ali s obzirom na sastav grupe nijednog trenutka nemam dilemu u uspešnost izvođenja akcije.

Polazimo standardnom stazom, markiranom, od pl. doma ka vrhu. Periodično kiša pada jačim intenzitetom, dobar deo uspona kiša gotovo da nije ni padala. Staza sasvim dobra za praćenje, markacije vidljive, blata ima i nema, napredujemo u skladu sa planom, ne žurimo jer nam minibus svakako mora stajati u mestu 9 sati pre polaska za Suboticu.

Pauze su kratke, brzo se ohladimo pa nam je kretanje spas. Na ranču Mečja leska izlazimo na vidikovac na kanjon Resave, nažalost vidimo samo maglu i guste oblake. Do raskrsnice gde započinje strmiji uspon stižemo bez ikakvih problema. Najstrmiji deo staze kreće sa oko 900 m visine i u narednih 250 metara serpentinska klizava staza se penje na oko 1150 m, izlaskom na greben i vremenski uslovi postaju lošiji, kiša se pretvara u susnežicu i sneg, duva jači vetar, vidljivost je sve slabija. Nazad nam nema, vrh je tu, još samo malo.

Izlazimo svi na vrh, magla, sneg, vetar nam ne daju priliku za duže uživanje, par fotografija i već se sklanjamo iza stene u zavetrinu. Dogovaramo se oko daljeg toka akcije. Krećemo po planu dalje, silazak je najpre preko stena prekrivenih snegom, napredujemo sasvim dobro, prvih 300 metara spuštanja je prošlo bez ikakvih poteškoća. Staza je povremeno sa preprekama u vidu oborenih stabala pa je oprez neophodan. Silaskom na visinu ispod 1000 metara situacija je nešto bolja, vetar je oslabio, kiša pada povremeno, sklanjamo se kod jedne vikendice i rešavamo dilemu kuda dalje tako što nastavljamo uz Čemernički potok.

Lep deo današnjeg treka, prohodna staza uz potok koji je nabujao pa huk vode daje dodatnu draž. Na jednom mestu moramo preko, iznad nas je vrh Golovršac sa čije druge strane smo išli prema vrhu Beljanice. Iako mi je delovalo strmo i nezgodno svi bez poteškoća prelazimo uskom stazicom u podnožje gde je staza već siroka i skoro ravna. Ubrzo smo na šumskom putu pa na asfaltu koji nas vodi do vodopada Veliki buk. Kiša sada već pada jačim intenzitetom, manje više svi smo mokri do gaća.

Kratka poseta vodopadu, vode na sve strane, kiša pada, vetar nanosi vodu sa vodopada na platformu, fotografisanje je gotovo nemoguće u tim uslovima pa su moje fotografije lošeg kvaliteta ali uvek će me podsećati na ovu nezaboravnu akciju.

Preostalo je samo da se asfaltnim putem dođe do minibusa. Presvlačenje, mokre stvari u ranac, suve na sebe, već je sve lakše i lepše kada si suv.

Srernje teška staza u nekim suvim uslovima, u ovim bi čak mogla da se svrsta u zahtevnu, no, uz ovakvu ekipu ništa nije nikada teško.