Andrevlje-Letenka-izvor Ugljarskog potoka-Magdalenin vodopad-Kurjački vodopad-Andrevlje

Andrevlje-Letenka-izvor Ugljarskog potoka-Magdalenin vodopad-Kurjački vodopad-Andrevlje

Staza kreće od Andrevlja i ide maratonskom stazom (u obrnutom smeru su markacije) sve do grebenskog puta. Do grebenskog puta nama je trebalo oko 1h 30 min. Ovaj deo ne opisujem posebno, staza je lepa, maratonska i ne zahteva neki poseban napor. Lep, savladljiv, blag uspon do vrha.

Dalje se paralelno sa grebenskim putem ide do Letenke stazom na kojoj se poklapaju markacije fruškogorske transverzale i maratona (markacije FGM u obrnutom smeru, opet). Ovaj deo staze se može izbaciti iz šetnje, jer smo se posle vraćali 10-15 min na skretanje za izvorište Ugljarskog potoka.

E sad ide onaj lepši, i naravno, teži deo staze, iako se stalno ide nizbrdo.
Od skretanja ka Ugljarskom potoku ide se neobeleženim šumskim putem nizbrdo, koji je na momente širine za prolaz kola, a negde je obična pešačka staza i na puno mesta ima oborenih stabala. Od dve staze koje se vide treba krenuti onom bliže Letenci, iako je manje utabana i manje izgleda kao "prava" staza. U početku se ide iznad potoka a staza i potok se više puta približavaju i udaljavaju. Izvor potoka je blizu grebena i vidi se sa staze (i nije ništa posebno). Do oba vodopada potrebno je sići sa staze kratkim ali strmim kosinama, ali naravno vredi truda. Ne postoje nikakve staze, putokazi, table i sl. za vodopade, najlakše je pratiti na skinutom treku gde treba sići. Relativno brzo se stiže do Magdaleninog vodopada. Nama se posebno svideo Kurjački vodopad, nešto malo nizvodnije, svakako jedan od skrivenih dragulja Fruške gore. Voda se tiho preliva sa više metara visine preko monolitne stene. Mora da je fantastično kada je u potoku više vode, ili kada je zaleđen ali i ovako je prelepo. Negde posle Kurjačkog vodopada ide se koritom potoka i to dosta dugo. Preskaču se stabla, obilaze neprolazni delovi, upada u blato, prolazi kroz vodu. Do Hajdučkog slapa, koji se nalazi na jednoj bezimenoj desnoj pritoci Ugljarskog potoka nismo išli, iz prostog razloga što na njemu nije bilo vode. Inače se nalazi na nekoliko stotina metara od ušća u Ugljarski potok. Nešto da ostane i za drugi put, da damo sebi alibi da prođemo istim putem uskoro.
Staza zatim skoro do kraja ide obalom potoka, a sam potok se prelazi nebrojeno puta.
Priroda je fantastična, toliko paprati, pečuraka (i nekih biljaka kojima ne znam ime) nisam davno video. Priželjkivali smo da vidimo i poneku srnu, lisicu ili zeca ali ovaj put ništa osim gomile tragova, najćečće divljih svinja.
Za ovaj deo staze (od grebenskog puta do Andrevlja) trebalo nam je oko 2h 30 min.
Šetnju smo završili zasluženim odmorom i kafom na Andrevlju.
I da zaključim, dođite nekako do Letenke bilo peške (ima dve maratonske staze od Andrevlja, zapadnija je lakša za penjanje) bilo kolima a onda se spustite ovom prelepom stazom duž Ugljarskog potoka, uživaćete svaki pređeni metar.
Za ideju za ovu šetnju zahvalnost dugujem korisniku 021, čiji smo trek delom koristili kao i knjizi "Stidljivi huk fruškogorskih vodopada" Aleksandra Damjanovića, koju toplo preporučujem.