7. Šidski novogodišnji maraton

Po sedmi put u Šidu na Šidskom novogodišnjem maratonu, po drugi put zaredom na najkraćoj stazi, onoj od 17 km označenom narandžastom bojom. Da li sam sve rekao?

Oko ovog maratona vode se polemike od njegovog nastanka, da li ga treba organizovati ovako kako to Dele radi, svaki put 14. januara ma koji to dan bio, ili onako kako nam je postala navika, da to bude vikendom kada je većina nas slobodna. Od prvog maratona sada već davne 2014. godine poštovao sam Deletovu odluku da to bude svaki put 14. januara. Uspeo sam svaki put da dođem, čini mi se da sam danas postao jedini kome je to pošlo za rukom od učesnika. Siguran sam da ću nastojati da ispoštujem Deletov maraton i u narednim godinama ako me noge i telo budu služili.

Dijana za volanom, Pera i ja kao putnici, maglovito jutro, putem preko dve granice, preko Bačke Palanke i Iloka stigosmo u Šid negde oko pola 9. Nisam se iznenadio gotovo praznim parkingom i praznom halom. Ono što bih ja zamerio Deletu ako bih već morao biti spreman da išta zamerim, jeste relativno kasna najava maratona i relativno slaba medijska kampanja preko društvenih mreža. Sve ostalo je bilo više nego dobro.

Nas pedesetak startovalo je na vreme, u 9 sati, većinu su činili trkači, pešaci su bili u manjini. Hitamo od početka nešto bržim tempom, tako to biva najčešće. Ne brinem mnogo s obzirom da idemo samo na 17 km, tih 17 km ćemo preći za manje od 4 sata u svakom slučaju. Temperatura je još u minusu, to je sreća, nema blata na početnim kiilometrima. Stižemo do Lipovače, mesto koje zaslužuje bolji tretman od onog kojeg dobija. Uočavam tablu sa ucrtanom stazom zdravlja, nisam je do sada primećivao, možda je ona naznaka nekih boljih vremena za ovo izletište.

Kombinacijom asfalta i poljskih puteva nastavili smo do Berkasova i dalje pored groblja ka manastiru Sveta Petka. Kontrolna tačka nije kod lovaca kako je bilo prethodnih godina, sada je nešto dalje u jednoj vikendici. Kratka pauza uz topli čaj i mandarine i razmenu iskustava sa policajcima iz PS Šid koji revnosno obezbeđuju ovaj maraton.

Finiš je najmanje lep deo maratona, ne samo zbog toga što je to u stvari asfaltni put nego što pored tog puta ima gomila i gomila smeća. Razmišljam o poruci koju to smeće šalje svima koji dođu na ovaj maraton.

U cilju nas očekuju kifle, pogačice sa čvarcima, krofne, koka kola, čaj, ko bi išta smeo da zameri organizatoru na ovoj gozbi. Nedostajali su samo takmičari, učesnici, ali taj nedostatak pokreće temu pomenutu na početku ovog izveštaja o Deletovom izboru datuma za održavanje Šidskog novogodišnjeg maratona.

Malo nas je al smo odabrani, bila bi neka alanfordovska parola, na sve bih samo dodao onu već poznatu, ko hoće nađe način, ko neće uvek će naći izgovor.