4. Šidski novogodišnji maraton

14.01.2017.
Šidski novogodišnji maraton
1. kolo Vojvođanske treking lige i Treking lige Srbije
organizator PSD Železničar, Novi Sad, podružnica Šid
broj učesnika 167

Ovogodišnji Šidski novogodišnji maraton, četvrti po redu bio je pomalo drugačiji od prethodna tri: datum održavanja akcije je ostao isti ali ovaj put je to bilo u subotu, za razliku od prošlih godina ove je bilo snega na stazama i manifestacija je uvrštena i u kalendar Treking lige Srbije što je moglo samo da znači da će odziv biti veliki.

Krenusmo na put nas 15 iz Subotice nešto pre pola šest. Strah od padavina i neprohodnih puteva trajao je sve dok Goran Žigić nije poslao sms da je put prohodan i da možemo opušteno voziti ka Šidu.

Stigli smo na vreme, dovoljno rano da se prijavimo, mada je gužva bila velika a administrativni deo je malo (hoćemo to da priznamo ili ne) zakazao sa brojevima i načinom prijava trekera i onih koji su samo rekreativno na maratonu mada u jeku polemike sport da ili ne ja i treking smatram samo rekreativnom delatnošću. No, prijavili smo se na vreme, jedino nisam našao sto na kome se prodaju bonovi za pasulj koji mi nije ni trebao nego sam hteo častiti vozača našeg minibusa. Gorane Dudane ako ovo čitaš da znaš da je ovo istina.

Sa neznatnim kašnjenjem, dilomatskih 15 minuta, usledio je start maratona. Dilemu 42 km ili 26 km rešio sam vrlo brzo: idem samo 26. Nekako me noge nisu slušale prvih par kilometara, trebalo je vremena valjda da se adaptiraju na uslove koji su vladali na stazi. Snegom prekrivena staza počela je pomalo da se topi pa je prolazak stotine učesnika taj proces dodatno ubrzao te sam definitivno odlučio da bi mi za prelazak 42 km trebalo previše vremena koje danas nisam imao.

Razmenjujući iskustva u prvih par km sa ostalim učesnicima neosetno sam stigao do KT 1 Lipovača. Dalje se išlo novom trasom kroz Dolinu duhova pa je bilo više uspona do Privine Glave nego na staroj deonici a dobili smo i 2,5 km više prilikom prelaska navedene deonice. Ni kod KT 2 Privina Glava se nisam mnogo zadržavao, ubrzo prolazim kraj izvora Josina voda i penjem se do raskršća staza: desno vodi duga a pravo srednja. Tu je i Ivan sa kojim nastavljam dalje i ne razdvajamo se sve do cilja.

Kratku pauzu pravimo u Sotu u prodavnici. Sledi ponovo uzbrdica ka vinogradima i dalje pored istih se hoda ka manastiru Sveta Petka. Sve je bilo neobično hodati a da nema blata koje je na ovom delu staze uvek bilo problematično. Ove godine su nam cipele ostale besprekorno čiste. Kod manastira tj. u dvorištu lovačkog udruženja Fazan smo se malo okrepili pred završni deo maratona.

Do Šida je ostalo oko 7 km tabananja po asfaltnom putu što mojim tabanima nije prijalo ponajviše zbog cipela u kojima sam krenuo na maraton ali to je samo deo jedne planinarske karijere jednog nazovi planinara.

Nakon 5 sati i 40 minuta ponovo smo bili u sportskoj hali u Šidu. Radine krofne da se vratiš u život, Pepsi uz sve to, pa priče o trekingu, sportu, PSS-u i mnogo čemu. Ma dosta je meni svega, ja sam odlučio šta ću i kako ću. Žao mi je ako me neko ne razume.